DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1891 str. 35     <-- 35 -->        PDF

-^- 83 ~-.


u Marseille 4,132,766, naprama 3,756.548; u Alžir 1,247,604, naprama 1,149.116
itđ. Da se ovaj izvoz u Francežku dobro shvati, ne treba pustiti´ g vida, da je
ukupna svota iz Rieke izvezenih dužica g. 1889. bila 48,519.889, a g. 1888.
40,116.273. -,


U Trstu naproti porastak jenjava te statistika svake godine koostatuje
uđilj osjetljivije konstantno padanje. Tako je n. pr. g. 1888. bilo iz Trsta ekspedovano
14,304.021 hrastovih dužica, a god. 1889. nije bilo više izvezeno nego
13,076.317. Evo detaila za nsše glavne luke: Bordeaax g. 1889. 972.692 dužica
naprama 2,504-702 g. 188S.; Cette 4,180.586 g. 1889. naprama 4,392.813


g. 1888.; Marseille 1,037„848 naprama 998.765, te Alžirske luke 80.862 naprama
279.263= Franeezki kupci su u Trstu kao ,i na Eieci glavni klienti trgovine,
a francezke kuće obavljaju najveće ekspedicije. Pri svem ovome Talijani
daleko više polaze u Trst, nego li na liieku. God. 1889. ukrcali su oni tamo
6,218.726 dužica, a g. 1888. 5,391.301.
Sbrojimo li svote o izvozu dužica iz Rieke i Trsta, dobivamo za godine
1888. i 1889. Bliedeee resultate:
1889. dužica " 1888. dužica


^U Francežku ...... 52.935.463´ ´^ ;" 51,248.230
, „ Italiju ....... . 7,898.851 ´ .\ 5,928.239 .
´ j, Portugal. ..... . 471.064 608.263 ´ -.
. „ Englezku .././,. 240.064 ´ 590.311
´ ,, ´Španiju ....... 27=056 , 7.629 ´ , .
´ „ GrSku ..´....../ 16.600 2.600´ ´
,j, Tursku .... 7.081 " 35.022 . ´
Svega .. , . 61,506.179 68^420.294 ´
Statistika, kako je u drugim zemljama Evrope o proizvođiocima dužica
ustanovljena, potvrdjuje prenavedene izkaze. Isto tako je g. 1889. bilo takodjer
iz Gaka, Braile, Odese itd. izvezeno okolo 9 milijuna. 6,500.000 od toga bilo
je ekspedovano u Bordeaux, a 2,500.000 u Cette, što Sini 60,606.997 dužica,
koje su g. 1889„ u.Francezkoj iz inozemstva primljene. To je broj, koji je naprama
onome od g. 1888. porasao za 10,887.146. Izvoz god. 1889. nadvisuje
dakle sve one prijašnjih godina, a napose onaj riečki bio je g. 1889. veći, nego
li ikoji iz poboljih godina. Naši liepi hrastovi kroz to vrieme ne imadu prodje
u Francezkpj, osim za malu cienu. - .. Njemačka, koja je bila toli mudra, te
nije sklapala nikakova trgovaćkoga ugovora, nego je saSuvala svoju slobodu i
povisila carinu na inozemske šumske proizvode, podignula je uspjevanje" svojih
šumskih eksploatacija i nutarnje trgovine; nama pako treba da čekamo godine
1892., a i dalje!


Uzmemo li za ravnalo riecku luku, to nam se napredovanje izvoza hrastovih
dužica iz Austro-Ugarske — napredovanje, koje ima blagodariti dragovoljnoj
žrtvi naših interesa.— ukazuje u ovim ukupnim brojevima:


, 1879.
, , . 978.112 dužica^
1880. : . 2,678-818 ,„


^* ,