DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1891 str. 28 <-- 28 --> PDF |
^ 172 — razlikuja ^e strukturom i cjelokupnim sastavom. Prama tomu dakle imade i dosta vrsti i suvrsti smedjeg ugljena. ^ ; Drvenasti smedji ugljen ili t. z. ,,lignit" stvara krupne mase s vmljivom još teksturom drvenine, u kojima se pojedina stabla i grane još jasnije razpoznavaju. Obično je ili t zv. tvpični smedji ugljen krupan više ih manje čvrst i gust te neravnoga ili ravno školkastoga loma. Sjajni ili smolasti ugljen crn je i smolast te sastoji samo \z drvenine. Vošcasti je ugljen ili t. zv. „pjropiffit« žuto-biel, pak služi za dobivanje parafina i pbotogena (mineralna ulja). Papirnasti ugljen ili t. zv. smedji ugljen, koji se sastoji iz pomicavib i debljini papira naličnih naslaga, pak mnogo pepela sadržava te je ponavlastito sposoban za prigotavljanje plina i đr.: Kao što je prelaz od treseta do smedjeg ugljena postepen i malo razlučiv, to imade medju smedjim i kamenim ugljenom- još manje izražene razlike; a gdjekoji smedji ugljen tercijarne starije dobe nalikuje tako kamenom ugljenu mladje mezozoičke dobe, da je upravo nemoguće stalnu granicu povući medju njima. Sastav kamenog ugljena, ako se odbiju pepelne sastojine popriečno je sliedeći 70— 95% ugljika 3— 7% vodika 4—207o kisika 1—257o vodika Kameni ugljeni razlikuju se takođjer medjusobno teksturom i fizikalnokemjčkim sastavom. Gdjskoje vrsti kamenog ugljena, kad se u zatvorenom prostoru ugriju, umekšaju se te tvore više ili manje nabreknut, šupljikav koks (leš), druge opet vrsti, kad se ngrija, malo se samo umekšaju, slabo nabubre, čvrsto se stisnu te tvore gušći koks; napokon pak njekoje se razpadnu, te tvore prahu naličan i mršav koks. Polag oblika plamena, kojim izgara, razlikujemo ugljen s dugim i kratkim plamenom; ostali su pak većinom kratki. U običnom životu razlikujemo na<]alje plinasti i plamenasti ugljen, te koksov i kovački ugljen. U prve dvie vrsti spada ugljen, koji se uslied znatnog sadržaja vodika lako upaljuje, m.nogo izhlapljivih sastavina producira te svietiim, dugotrajnimeadjavim plamenom izgara; dok se ugljen posljeđnih dviju vrsti mnogo teže upaljuje, manje jasan i kratak plamen ima, te i manje izhlapljivih sastavina producira. Kojim okolnostim se imadu pripisati gori opisane tehničke različnosti pogledom na talivost, oblik plamena i koksa kod ugljena, to za sada još nije točno u3tanovljeno„ Hvakako uvjetuju te okolnosti i pronijenljivi kemički sastav, im pošto se opazilo, da se dva kadkada posve slično´ sastavljena ugljena u tcbrJčkom pogledu ipak dosta razlikuju, s toga ne može ni kemička narav istdi bi´i jedini izvor tim pojavom. Kao daljnji produkt pougijenivanja smatra se anthracit, koji u svom tv |