DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1891 str. 16 <-- 16 --> PDF |
208 Uz obah morsku mieuia ?^ruilje i drveće svoje ociielo mjeseca listopada i ni-iie se u domovini oko nn toj promjem toliko ne naslacljuje kao u hrvatskom Primonu. Prava je milotu to gledati m pr. oko Bakra u blunjoj okolici gradskoj, , i -^ U jasena se mieiija boja lišća lagano. Ona tamna zelen prelazi u tamnu grimiznu´boji!, koja je kadkad malo ne crna, što osobito u oci pada, kad se i^a tpkove brpe zelene jo^ hrastovi. Za nekoliko dana sva je gumica jasena grimizna i tako se po malo taj grimiz mienja, dok koncem listopada lišće ne posmedji i ne uvene. K jasenu se pridružuje jud (Pistacia Terebinthus) u kojega je list tamnozelen i svietao, te po malo prelazi u jasno-grimiznu boju. Diraka, koja sa jasenom i judom druguje, postaje jasno-žuta, kao i šestilj (Acer monspessulanum). U koliko se boja lišća mienja, u toliko se sada iztiću zimzelene biline, koje bijahu prije pritajene (zelenika, smrika, bršljan, šparoga, maslina.) Od voćaka izgubi najprije lišće orah; lišće od trešanja crveno je smedje, od smokava žuto, od vinove loze jasno-žuto. Badem i breskva boju lista slabo mienjaju, docim se mogranj (Punica- granatum) još u drugoj polovici studena zeleni. Vrbam (SaliK purpurea, S, vitellina), koje goje u vinograđih, lišće tekar koncem studena popađa i pri tom boju malo promieni, G listopadu se pojedine boje osobito iztiću i jedna se reć bi u drugu prelieva, naročito kad Jišće sunce prosjeva. Tako se boja gubi, lišće pomalo ugiba i pada, samo na jasenu i hrastu ostaje najdulje, nu kad jaka bura đune, ona ga sa drveća i grmlja skida, visoko s njim.e u zraku uzvitla i za koj dan primorske su šumice gole. Ledena bura bruji i cice kao zmija u prociepu ~ zima je nastala. Dragutin Hire* § 9. priioga D. šum. zakona. Po gornjem §-u šumskoga zakona računa se odšteta za krmad 2 c´, za rogatu marhu 4c^ a za konje 8c^ ili novčano: 4, 8 i 16 novčića, t. j . razmjer kao: 1, 2, 4. Prema tomu uzimlje gornji zakon, da krmče najmanju, a konj najveću šteta šumi nanaša, doeim rogata marha u sredim medju te dvie vrsti blaga stoji. S kojega je gledišta zakonodavac tu kvalifikaciju postavio, težko je odlučiti, nu da ta kvalifikacija ne odgovara 1. svakoj vrsti drvlja, 2. svakoj vrsti šum. uzgoja, — to je mislim svaki šumar uvidio. Zakon taj star je sada blizu 40 godina. Prije 40 godina sastojao je šumski posjed ne samo u našoj domovini, nego i u cicloj monarkiji-pretežito iz starih sastojina; poznato je pako, da je hteta, koju marše nanieti može, najmanja u staroj sastojini -- izuzam, da u istoj ima ploda, poimence: žira i bukvice. Nu i sam žir i bukvica niesu pred 40 godma imaJi one vrieduoBti, koju imaju, danas; onda su bili jedino kao hrana, a aan danas su osim toga još i industrijalni predmeti |
| ŠUMARSKI LIST 5/1891 str. 17 <-- 17 --> PDF |
— 209 ~ Zakonodavac Je nadalje za podlogu za obračunavanje odšteta uzeo neki kvantum drveta (2 c´, 4 c^ 8 cO i to drveta kao gorivo srednje vrsti. Akoprem se svaka šteta nanesena šumi in ultima linea osvećuje na drvnom prirastu, to ipak mislim, da nije.shodno, da se za. sve moguće štete, koje marha šumi naaieti može, uzimlje jedna te ista jedinica za podlogu kod obraćunanja odštete? isto tako kao što ne bi raeijonalno bilo, da svu drvnu gromadu, koju šuma producira, sortiramo u dvie vrsti i to L kao gorivo, 2. kao tehničko drvo; dočim mi u istinu klasificiramo ciene po debljini, duljini, ciepkosti itd. Nadalje se namiče i to pitanje: zašto je za podlogu kod obračunavanja odšteta uzeto gorivo srednje vrsti, a da nije rečeno od koje vrsti drva —jer ciena jasenovog i topolovog goriva različna je za gotovih oO^o´^ Napokon se može i to pitati, zašto je za podlogu ožeto baš gorivo drvo, a ne tehničko, jer cilj i zadaća bar većega diela šuma jest, ^da uzgaja šumu sposobnu za tehničku porabu, a ne za gorivo. — U zakonu samom ođređjena je medjutim i sama ciena drvu, koja za podlogu odštete služiti ima, tako da je usljed toga drvDa podloga više manje iluzorna, a kao prava odšteta fungira 4, 8 i 16 novčića. Zakonodavac idući tim putem imao je možda u misli, da obračunavanje oditeta što većma ujednostavni, te je u tom i uspio, — nu usudili bi se reći, da je uspio na štetu šumovlastnikas* jer da je gornja odšteta od 4, 8 i 16 novčića ne samo premalena, nego da ni ne odgovara svakoj vrsti štete, mislim, da će mi većina šumara priznati Sada ćemo preći na sam razmjer 1. 2. 4., za koga smo gore već spomenuli, da nam se ne čini opravdan. Da i jedno i drugo, i nizinu odštete i neopravdanost gornjega razmjera što jasnije predočimo, razmotrit ćemo štetu, koju rečene tri vrsti blaga u pojedinih stađijih starosti sastojine šumi nanieti mogu, U tu svrhu razdielit ćemo obhodnju u šest stadija, i to u: Ai == predzabrana u prvoj | . A^ = „ u trećoj/ §^^^^^5 .V B = žirom posijana ploha; / : C = 1—15 godišnja branjevina; D = 15—25 , „ E = 25—80 godišnja sastojina ili dok šuma ne pođje ploda nositi; F = 80 do predzabrane t. j . od dobe, kada podje šuma roditi, pa sve dok se ne zagaji u svrhu naravnog pomladka. Stupanj škodljivosti označit ćemo sa: 1. kad je šumi malena ili nikakva šteta nanesena; 2. kad je šumi oveća šteta nanesena; 3. najveći stupanj štete nanesen šumi. Napokon mi je još reći, da imam na umu slavonsku posavsku šumu: Ad Ai. Predzabrana u prvoj godini t. j. u svrhu naravnog pomlađjivanja zabranjen je u stanoviti predjel šume ugon marhe. Šteta, koju u tom stadiju marha počiniti može, jest kod: -.´ \ , 14 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1891 str. 18 <-- 18 --> PDF |
.-^ 210 — a) krmceta jednako stupnju škodljivosti , 3 b) govedčefcii i kouja jednako 2 (U tom stadiju šunie čini krnice štetu poždirući sjeme t. j . prvi uvjet bu dućoj sumi, zato je u tom stadiju veoma žkodljivo; rogata marha i kocj ne preziru doduJe žira, ali ga ne traže, nego se drže više paše; zato je kod njih škodljivost ozuacena sa stupujein 2.) Ad Au. Predzabrana u trećoj godini, gdje imade i sjemenajedno i dvogodišujeg podinJadka. Tu će žteta biti kod a) krmeeta, budući da i žir ždere i rovanjem mladim biljkam škodi, jednaka stupnju . , . . . » --* -^ 3 b) kod rogate marhe i konja, budući da uz pašu i mlade biljke oštećuju ^ Ad B. Žirom posijana ploha. Kod a) škodljivost jednaka 3 b) „ ´ . 1 (Krme rovanjem uništi cielu sjetvu, đočim vol i konj osim paše nikoje druge štete ne nanašaju.) Ad C. 1—15 godišnja branjevina. Kod a) škodljivost jednaka 2 1)) ´. „ / ´ ^ (U mladoj zabrani može krmće škoditi rovanjem, ti sijed će sa mnoge žilice bud ozliedi, bud lb ođgrne, te se iste ili osuše ili pomrznu. Govedće i konj jesu u tom stadiju nedvojbeno šumi najškodljivijiO Ad I). 15—25 godišnja branjevina. Kod a) škodljivost jednaka ,..,.. 1 b) „ „ 2 (U tom stadiju nije krmce šumi škodljivo; goveđce i konj mogu još brstenjem škoditi) Ad E, 25 godišnja sastojiaa sve do dobe, dok ne podje roditi žirom, dakle circa do 80 godine. Kod a) škodljivo.^t jednaka . ; . . 1 ») r. « 1 (U tom stadiju ne pravi ni krmće, ni ostalo blago šumi znatnije Uete,) Ad F. Popriecno 1.20 godišnja plod noseća sastojina. Kod a) škodljivost jednaka 3 ^ ^) ^ . ........´..".".´ 1 (krmce poždiruci žir; dočini se vol i konj više drže paše.) Sbrojimr) ii sada sve brojke kod }y)jediriih pozicija, onda dobijemo brojku skod!.nvo«t. kod a) = U, a kod b) --. 13. Iz toga sliedi: prvo, da je brojka škodljivosti kod krimidi veća, nego kod vola i konja; drugo: da imamo samo lodrai POZICIJU, kod koje je brojka škodljivosti jednaka svim trim vrstim sponienutc marhe, a to je pozicija S; treće, da konj i govedče imaju svoje, a krmce opet svoje pozicije, u kojima su najškodijiviji, a preciznije refieno: krmad |
| ŠUMARSKI LIST 5/1891 str. 19 <-- 19 --> PDF |
^^ 211 ~ je škođijivija staroj sastojioi (As A2 F) izuzev poziciju B; dočim je konj i go vedce škodljivije mladoj sastojini, L j. C i D. Iz toga sliedi, da bi za obračunavanje odšteta mjesto dosadaoje jedne, morali imati tri glavne podloge. Te tri podloge dobiti ćemo, ako gore navedene brojke škodljivosti razdieiimo po njihovoj naravi a tri glavne grupe i to: I. grupu sačinjavale bi pozicije E i (, a to je oua grupa, za koju se je i dosadaDJi šumski zakou u §. 5. prilog I) pobrinuo. Mi bi ovdje jedino iztakli. da naru se čini, da je taj §, 5. preveć ukočen, u koliko uaimc sve vrsti kultura i sve vrsti drvlja jednom te istom mjeroin odštećuje. Na mjesto toga načina valjalo bi uvesti proračunavanje odšteta po Pressler-H´ererovoj metodi, kojemu obračunavanju imao bi se za podlogu faktični izdatak za kulture i ine upravne troškove staviti. IL grupa bila bi oaa, u kojima obje vrsti marbe (a i b) najmanj u štetu šumi nanose, a to su za krmad pozicije I>% E i C a za goveda i konje A, B, E i F. IIL grupa napokon bila bi ona, u kojoj obje vrsti marbe najveć u štetu šumi nanose; a to su za krmad pozicije Ai,,A2 i F, a za goveda i konje A2, C i D. Sazsudi]iiO li sada, koja i kolika bi imala biti odšteta u IL grupi, to u prvi mab viđimoj da šteta, koju marha šumi u tom stadiju njenog razvitka nanosi, sastoji navlastito u oduzeću stanovitof^a kvantuma paše. — koliki je pak taj kvantum paše, to je težko ustanoviti, jer se isti kvantum niienja po starosti i gustoći sastojine i po inib stojbir skih odoošajih, — nu toliko stoji, da su i konj i govedče kadri jedan te isti kvantum oduzeti, te da bi za iste trebalo jednako veliku jedinicu za podlogu kod obračunanja odštete uzeti, a ja bih kao takovu uzeo đosadanju odštetu za konja, t. j , IG novčića kao za konja, tako za govedče, Krmče, koje se osim paše i rovom brani, te posto rovanjem donekle koristi šumi (u tom stadiju), i to: bržim raztvaranjem stelje u humuSj omogućenjem cirkulacije zraka u tlu itd., s druge strane pak oštećivanjem žilica i škoditi može, — to bih ja za isto uzeo tri četvrtine konjske odštete, t. 3. 12 novčića. Uzme li ae u obzir, da je krmče teže opaziti u sumi, da ga je teže stjerati u hrpu i izćerati van, onda je gornja odšteta više premalena, nego prevelika. Prema tomu imamo dakle za osnovnu odštetu, t. j . za onu, gdje je najmanje kvara za konja i govedče IG, a za krmče 12 novčića. Prelazeći IIL grupi, u kojoj rečeno blago šumi najveću štetu nanosi, vidimo — kako smo već spomenuli — da krmad tu štetu nanaša staroj šumi (odnosno sjemenu), dočim konj i govedče poimence mladu branjevina zatiru. — T:zm.emo li, da je krme kadro na dan 5 litara žira požderati i pošto 1 litra polag sadanjega tarifa ln> nove. stoji, to bi odšteta za žir iznašala 1*6 X 5 = 8 novčića, a s osnovnom odštetom, ukupno 12 + 8 = 20 novčića. Prem a tomu bi dakle za pozicije At A2 i F odšteta za krmče iznašala 20 novčića. Nešto teže bit će za konja i govedče odštetu za tu grupu proračunati; ta se naime sastoji iz oštećenib t. j . pregriženih, pogaženih, izčupanih itd, mladih biljaka, a množina istih rezultira opet iz bolje ili lošije paše, iz gušćega ili rjedjega stanja mladih biljaka. Uzmemo li popriecao, da konj ili vol pasući |