DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1891 str. 13 <-- 13 --> PDF |
301 Na koncu kažem: „Dok se fizikalni i luSbeni i s timi u savezu stojeći fiziologično matematički resultati u prašumi za svaku domaća vrst drveća ne izpitajii, dotle neće ni biti neoborivih, temeljnih gojitbenih nauka. Starodavno pitanje ~ ,Je !i, y histončko doba, u Južnoj stepnoj Rusiji bilo šume^^ te novije riešenje toga pitanja. Ima toiBu skoro pol vieka, da se pokrenulo pitanje o tom, kako je tečajem vremena nastala ona promjena na jugu Busije, da su se nekada šumoviti krajevi preobratili u bezšumlje. Već tada bila su mnienja učenjaka različna. Jedni su dokazivali (Gtlo, Germanu), da su naše južne stepe bile nekada pokrivene prostranim šumama, a da su ih iztriebili oni drevni narodi, koji 5u prohodili južnom Rusijom te imali navadu, da upaljuju šumu, samo da si odatle prinarede pašnjake. Da je usljed paše takodjer i stoka pri haranju šuma svoje učinila, ne treba spominjati. Drugi su pako protivno i toli autoritetno tvrdili (Leple, Baer), da je južna Rusija kroz čitavo historičko doba bila bezšumna stepa. U tom sporu učestvovali su tečajem vremena: Skaljkovskij, Norđman, Neuman, Bajman, Černjajev, Ruprecht, Strukov, Veselovskij, Kemc, M. Bogđanov, Bekemov, Majkov, Vojejkov i drugi, a u posljednjem deceniju posvetili svoj trud riešenju toga pitanja: pokojni profesor G. E. Šturovskij,* i profesor V. V, Dokučajev/^* Ipak ne manje i danas ima se smatrati, da to pitanje niti je izcrpljeno, a niti podpuno riešeno, premda je za nj sabrana množina faktičkoga materijala, a u naučnom pogledu izkazano ne malo veoma cienjenih nazora. Uzrok takove nedaće glede riešenja pitanja o šumovitosti ili bezšumlju ruskih južnih stepa u historičko doba, krije se izključuo^ kako to opravdano opaža Dokucajev, „u neobičnoj težkoći samoga pitanja te u znatnoj netočnosti onih metoda, koje su pri tom iztraživanju bile upotrebljavane"„ a da se to ukloni, treba da se ovamo navrati pozornost učenjaka, koji žele da se u buduće tim pitanjem bave. Sva mogućna sredstva, koja su se do danas praktikovala za riešenje pitanja, je li u južnoj stepnoj Rusiji bilo šuma, mogu se po mnienju vrloga profesora razdieliti u dvie grupe: A) indirektne metode i B) direktne metode, a jedna i druga razpađaju se na više tipova. ^´ E,efcmfc; „Je U u hiijtoričko doba biio u južnoj stepuoj Rusiji šuma?" ugledao je svietlo m Izvjostijama Iniperat. družtva za ljubitelje prirodnih znanosti, antropologije i etiiografije, evczak XXXVn. , dio L, str. 168—173. **f= Je.su li stepe na jugu Rusije od iskona stepama i je li mogućno, da ib se poSumi«. ijesnoj Žuraal 1882. g. kuj. 2., str. 97.-141. i knj. 3, str. 229.-249. te Zapisci laiperat. Jružtva r.a gohiioclarstvo ji^žne Eueije 1889. g. br. 3., str. 113. do U4., br. 4, Btr. 17.-48.; br„ 5.—^., Btr. 17.—48., br. 7.-8 , str. l.~32,t br. 11.. sir. 3a. —G4. i br„ 12., str. 83.-^22. |