DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1891 str. 20 <-- 20 --> PDF |
~ ;108 Bezdvojbeno je, da tada šumara ni bih) aije, bolje rokav i)Uo ih^ je kika, ali ipak n prvom početku o šumarskom djelovanju, jer se lako riešif5e silnih šuma, te ih staviše n granice „godišnjeg etata", što oni veoma lalifco post:gnuše, dapače oni gospodarice intenzivnije, budući da našu sjemenicu lOO godina čekati treba, dok oni u par časaka survaše 100 godišnje drvo tako, da je njihovo „šumarenje" za malo dana kulminacija doseglo- Stvoriv tako umjerenu glavnicu i dobar etat, trebalo je ^šumara", trebalo je sada autoriteta, da sjeme šumske znanosti zasiju, što je žalibože prekasno učinjeno tako, da je na Kršu tekar danas iz zemlje probilo« Trebalo je šumara, ai ih nije bilo, —.Baština uživanja u razkošnoj mjeri prešla je od djeda na unuka, koji je naime u tolikoj mjeri vadio etat, koliko i njegov djed, naravno pređpostaviv to, da nauk nije znao, da je time i kapital načeo — on je početnik devastacije! Šumska glavnica do jučer neizcrpiva, začela se je nadalje trošiti imenito s dvijuh razloga: prvo radi umnažanja pučanstva, dakle radi veće potrebe, a drugo, radi prebrza razvoja komunikacionih sredstava, s osDbitom pripomenom, da se je tad i šumska tehnologija razvijati počela, naime onda upravo kada se je drvo iz primitivnog stanovišta začelo dizati u više sfere ukusa Lukulskih dvorova, s druge strane ažurnog Adrijatika. Komunikaciona sredstva, košto to politička ekonomija tvrdi, znamenita su sredstva za „kolanje dobara", a ja dodajem, da su ona n XIV. vieku (kao i danas) u šumarstvu temeljem kolanja — jerbo dok drugdje novac prvu ulogu u kolanju igra, istodobno gubi „kolotalnu vriednost u šumah", koje se exploatirati ne mogu. Da li je taj temelj šumske glavnice na putu tadanjim krašanom stajao? Nije. Nasuprot on je doprineo izcrpljenju glavnice i kamata samih, kojim je aritmetijsko-progresivnim redom gole glavine dizati počeo, odbacujući od sebe titan-hraste i vite jele u komunikacioni nczasitoi ponor — u Jadransko more. Kad bi more zalievalo obale, koje danas Kupa i Sava grle, ravna Slavonija i Hrvatska bile bi Kršom, istina Bog ne tako užasnim, jer -su droge geoložke formacije — al bi Kršom bile, jer tamošnji laici znahu toliko za taxaciju šuma, koliko i primorski, a ovdje i ondje bijahu trgovci u jednakoj mjeri nezasitni, koji na krv krvi svoje ne gledaju,´ znajući valjda da ne će oni ležati na prostirku, kog si napraviše, nego buduće generacije — današnji Kra- šani. Ovi momenti dakle u prvom redu odpočeše pjevati nađgrobnicfi današnjem Kršu. Obća historija označuje republiku Mletačku za ono doba kraljicom trgovine na Jadranskom moru, čemu samo-dodajem to, da je „signorija´na Riata« kraljevala u razko^ju, osobito monumentalnima zgradama i škverima. Kralj trgovine i kralj luxu8a, ujedinjen u jednoj osobi, morao je bezdvojbeno imati znamemti kapital, kojim je ođpočeo raditi, a taj kapital stranom preote stranom prekupi od lakoumnih prađjrdova na.5ifi (koju baštinu i đapašiiji Kra-šaiii od djedova naslieđiše), stvoriv tak() impozantne gradjeviao u gornjom Adnintikn, |