DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1891 str. 49 <-- 49 --> PDF |
— 383 — Carina, makar i neznatna, znamenito bi povisila cienu fabrikaciji papira. Istina je, da se na titulu kompenzacije osniva zaštitna carina na papir. Nu istina je i to, da to ide u prilog francezkim konsumentom. Francezka papirija sad je u svome cvietu. Ona proizvodi 400 000 tonna papira, a od toga izvozi 20 do 25.000 tonna. Ona može da proizvodi jeftino, jer proizvodi puno, svi strojevi zabavljeni su i rade na sav mah. Tu je u poslu do 40.000 radnika. Počinilo bi se veliku pugi-iešku, kad bi se neoportunim fiskalnim mjerama tegnulo natražke povudi industriju, koja nam toliko koristi. Carinom na uvoz drvnoga tjestiva teži se zaštititi proizvodioce jelovine, Nu zaboravlja se, da se 9boju jelovine, što ju u francezkih šumah sjeku, upotrebljava za pravljenje dasaka, trupaca, brzojavnih stupova tako, da za drvno tjestivo preostaje jedva nešto malo drva, posve nedostatno. Kani li se, a da se ukloni kupovanju stranoga liesa, Prancezku razšumiti ? Zaista, liek bi bio gori od zla. I mi smo pristaše zaštitnih mjera, koje su nuždne. Mi želimo, da se narodni r&d zaštiti. Nu treba, da ga se zaštiti uvidjavno, a ne tako, da se carina udara na ovo i na ono, na sve proizvode, koji nam dolaze od stranaca. Sistematička, tvrdoglava protekcija bila bi štetonosna i interesom francezke industrije, kao i onim, što ih imadu konsumenti. U političkoj ekonomiji, kao i u svakoj stvari valja odbjegavati ono, što je prekoviše. Treba protekcije; nu ne treba je previše. Drvno tjestivo tvori se, mislimo, joste i više od smrekovine, nego li od jelovine ; pa bi smrefiaki Landes-ijski, kao i Sologne-ski mogli može biti da pruže našoj proizvodnji dobro uporište. Nu to nije važno za pitanje, kojim se bavimo. Nama sada dolazi drvno tjestivo iz vana i ne čini se racijonalnim, da ga se osine carinom pri ulazu u Francezku. Po našem mnijenju s pravom se je kazalo, da je eksportacija sreda industrije. Njezina je dužnost, da prekorači granicu i da svoju snagu nosi koliko je mogućno dalje. A da to uzmogne, treba da bude lako i dovoljno snabdjevena sa surovinam. (Obzirom na gornji članak mimogredce spominjemo, da se od nekoga vremena i dnevnik „Le Bois-´ tišde na drvnome papiru i napokon da je pitanje o carini na drvno tjestivo kao i o zaštitnoj carini glede ponajglavnijih šumskih proizvoda postalo akutnim u dnevnoj diskusiji izmedju pristaša protekcionizma i slobodne trgovine. Prvi iztiču, da treba domaće šumske proizvode zaštititi, jer ne samo da če se najprije prodavati samo ono, što daje domaće rodjeno tlo, nego da će se i bolje gajiti i njegovati šuma tamo, gdje već raste, a saditi, gdje je nema. Drugi se pako boje, da će zasnovana carina spriečiti eksportaciju papira s jedne strane, a s druge strane za sobom povući destrukciju šuma. Carina neće odviše udarati neizdjelano drvo, više će zahvatiti izdjelano drvo, a najviše stolarsko, tokarsko drvo, te izradjene predmete. Komisija predlaže na pr. carinu: masimum 4, a minimum 3 franka za izpiljeni hrast, briest, orah, jasen i kostanj. Opaz. uredničtva.) Bazprava o rastlinskih bolestib i o uzrocih. Mlađi lektor Petrovske ratarske i šumarske akademije S. Navašin priobćio je u 2. svezku „Izvjestija Petrovskoi Zemleđeljčeskoi i Ljesnoi Akađemii" god. 1889. razpravu o rastiinskoj patologiji pod naslovom : ,Pojam o rastlinskih bolestih i o njihovih uzrocih." Već sam uvod k razpravi veoma je interesan i zato ćemo se ovdje s njom pozabaviti. Opredieljenja rastlinskih bolesti, što su ih Frank i Zorauer ustanovili onamo, „da se svako odmicanje od normalnoga stanja vrsti predstavlja bolešću", te da se ,svako raztrojstvo organizma, koje kvari konačni cilj rada organizmova, spriečavajući mu iz panjenje svrhe, zove bolešću", — smatra mlađi lektor nedostatno točnimi i nepodpuno formulovanimi, te se posvema slaže s monakovskim profesorom Robertom Hartigom, da su „samo oni procesi bolježljivi, koji uvjetuju prijevremeno odumiranje čitave rastline ili makar i najmanje joj česti." Ovakovo opredieljenje ne samo da je dosta točno u |