DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1892 str. 47 <-- 47 --> PDF |
— 287 je aakosiom strogo zabranjeno čisti strjchmu prodavati, a ovaj se upravo najviše traži nije Čndo, da koji liubertov siu mjeato strselmiBa borovu kiselinu ili što sliSiia dobije, koja teti liji cakon sto ju je užiJa nikakovrh jada ne zadaje. Tamanenje hrušteva. U „Šumar, listu"* za mjesec svibanj t. g. priobdili srao o bruštevoj gljivi nametnici, pa na tu viesticu nadovezujemo sad o tamanenju brušteva, koji poSinjaju veliki kvar u šumah^ ako napadaju u velikoj množini. Prillieuz i Delacrois u Parizu našli 8U izvrstno sredstvo za tamanenje hrugteva* Ako ima Afrika svoje poždrljive skakavce, ima i Evropa brušteve i njibove liSinke, koje tamane žilje, a bruštevi lišde. U Francezkoj samoj nanesu bruštevij kad je njihova godina, đo 300 milijuna franaka štete. Dok se na skakavce navaljuje različitimi ubojitimi sredstvi, dotle ne bijaše obrane proti hrustevi, a po gotovo ne proti njihovim! liČinkami, iz kojih hruštevi postaju. KeČena dva Pranceza pronašli su srodstvo^ kojim se uspješno mogu tamaniti brušteve li&inke. Spomenuli srao, da je Le Moult njeku bolest na lifeinkab pronašao, koja jib pokriva kao njeka vrst pliesni, a to je gljivica, koja je tako siciušna, da se jedva vidi pod sitnozorom, a na-^vali su ju „Bortrytis tanella", Ovakova gljivica uništuje brušteve ličinke, te se brzo širi po zemlji i bvata se zdravi h grČica. Čim se je o tom saznalo, odmah se je počelo razmišljati, kako bi se rabilo to uništujude sredstvo. Pokusi Pnllieuza i Delacroixa aa uništujucimi gljivicami prekrasno su uspjeli^ a francezka akademija odobrila je njihov postupak. Postupak je posve jednostavan. U hladno mjesto postavi se zemljena zdjela, a na dno zdjele uspe se pieaka za visinu oko tri prsta. Na sam piesak postave se brušteve li<5inke ili grcice, te se pospu sa trusom od „Botrytis tenelle" t. j , sa trusom gljivice, koju je pronašao Le Moult. Cim je to učinjeno, pokrije se zdjela vlažnom đaskora i za šest do sedam sati već su ličinke okuženo , te jih treba razasuti po oranicah. Bolest je toli jako priliepčiva^ da se za koji mjesec proširi u Čitavom krajUj a ličinke hametic e skapavaju. U tu svrhu uredili su kemičari Fribourg i Hesse u Franceskoj posebne tvornice, u kojib se priredjuje trus od gljivice za uništenje hruštevib ličinka ili grČJca, a to sredstvo može se dobiti i u Beču kod tvrdke Lenair i Forster, u četvrtom kotaru Waggasse broj 5. Jelin ušenac (Chermes abietis, Tannenlaus). — Uglinsko m Šetalištu pojavio se je u velike taj kukac. Kad se je taj kukao u osamljenom šetalištu u ogromnoj količini pojavio, neima dvojbe, da če ga biti I u Šumah. Medjutim o tom mesu do sad jos stigle prijave. Taj kukac se u velike bezspolno množi, leže jaja i radja žive mlade. Ima dvie vrsti ženkž, — naime sa krilama i bez krila. Napada osobito na mlade iglice od crnogorica, ponajprije na vrhove, te se toga radi več iz daleka može viditi i opaziti. Za utamanjivanje toga kukca preporučaju kadenje sa dimom od duhana. Pobliže cu javiti drugi put. B, H—k, IiOV na šljuke. Prigodom Ijetosnjeg lova na šljuke ubijeno je 191 kom. u obč. lovištu kod Kace u županiji belovarsko-križevaČkoj; 63 šljuka u občini Pisarovina; 43 kom. u lovištu plem. občine turopoljske; 40 kom, po prvom zagrebačkosn lovačkom družtvu; 32 kom. u lovištu vlastelinstva Kerestinec; po 8 — 10 kom. u vlastelinstvu Laduč, Šestine i Jankomir kod Zagreba; 44 kom. u lovištu zagreb. nadbiskupskog vlastelinstva; 63 kom. u vlastelinstvu kutjevačkom; 48 kom. u vlastelinstvu Ortinhof kod Varaždina i 104 kom u vukovarskom vlastelinstvu. — Prolet šljuka prestao je ovdje izmedju 6. i 8. travnja. Najjači prolet šljuka bio je izmedju 0. i 8. ožujka na otoku Krku tako, da je pojedini lovac na dan mogao ubiti izpred psa 25 do 30 šljuka. |