DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1892 str. 32 <-- 32 --> PDF |
— 406 — Ako se može razkolina mirovanjem stabla na skoro vanjskim prirastom zacieliti, onda se ona zatvori; pa kad uz te ozlede nebi našli trulež i crvotočinu, ipak ta deblovina nije za dužičarstvo i rezanje tako sposobno, kao deblovina od zdravoga hrasta. Žulj se kod čiste deblovine i do pod krošnje nalazi, pa on ide i preko 20 met. duljine, ali ako u prorezu debla na istu bolest samo 7* odpađaka pripada, onda reducirajmo ovu na cielu duljinu stabla, a za ovaj slučaj upišimo, da je 5 met. podpuno za žuljavost nesposobne deblovine. Ako bi na pr. ´/a proreza poradi veće žuljavosti nesposobno bilo, onda ubilježimo 10 m. deblovine nesposobne. , Crvotočina se nalazi uviek samo u onom dielu nezdrava drva, gdje drvenina u trulež prelazi, jer veliki crv ne napada nikada još životnu drveninu. S toga tu bolest nalazimo samo u hrastu, koji je zbog pomanjkanja hraniva već poginuo ili ju nalazimo u živećemu hrastu, koji jefizikalnimi silami osakaćen, dakle uz crvotočinu. Ako nam bjelika ili posliednje grančice ili još bolje zeleni list pokazuju, da hrast ipak života još imade, naći ćemo onda ili razkoline ili ine mehanično nastale nadrtine skupa. Velika crvotočina, koja se kod prociene veoma uvažiti ima (mala crvotočina vrlo je riedka) jest po opisu dvosastavna bolets. Motritelj znaka crvotočine neka s toga odmah po nepravilnosti kore pravac razkoline traži i onda nastavi oštrim okom motriti crvotočine, pa će tada i vrlo točno zaključiti moći, kako daleko i kako prostrano ta bolest u prorezu deblovine leži i po tom reducirati će odpadak kao i kod žuljavosti. Ta bolest opet u najboljem dielu deblovine leži a za ovu točno ustanoviti treba najprokušanije motrenje. Natrulost jest bolest, koja nastaje u gornjoj deblovini i to vazda izmedju granja a labko ju je odkriti. Iznemoglo stablo umire vazda ozgor dole zbog pomanjkanja hraniva, po veličini obumrlog diela razlikujemo vrho-suhe i polusuhe hrastove. Suha drvenina ciepa se težko ali inače može imati sasvim dobru dugu a tako i rezanu gradju i s toga imademo paziti, nije li suhi vrh deblovine postao već crvotočan ili natrul i u potonjem slučaju odbijamo kod deblovine, inače ne. Grana ili grančica prelomi se uslied pritiska sniega ili poledice, vjetra ili obaranjem susjednih stabala a nalomljeno mjesto može biti uzrokom truleži. Ako je prebito mjesto vlagi pristupno i ako je taj nalomak tako dubok da vlaga spram srcu deblovine dospjeti može, tada postaje i ozgor dole crvena, biela trulež i prhladovina a dapače iz ovih i šupljine nastaju, ako se pristup vlage zatvori a suhi zrak trulež razt varati može. Pod mojim dakle izrazom »natrulost" razumievaju se svevrstne bolesti, koje izmedju krošnje leže a i ove se reduciraju kao prednavedene, nu odbitak se proteže vazda na trupce III. razreda. Iz navedenog o bolestih može se razabrati da se kod još živućeg hrašća glavni odpadak u najboljih trupcih t. j . do 10 m, iznad tla tražiti imade; dočim ostale bolesti izmedju granja leže. U srednjem dielu deblovine kao u trupcih I. i II. razreda pravo reći i neima bolesti u šumi „Sočna", navedenoj za primjer. Što sam razlaganjem pod ovom točkom polučiti htio neka još pobliže raz jasni sliedeći izpitnik: |