DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1892 str. 5 <-- 5 --> PDF |
— 379 — Po Schiibleru i Hartigu ima u 100 đjelova sirovog drva vode: topola 51.», bukva 39.7, hrast 35.4, vrba 26.o. Jonescovimi pokusi pronadjeno je, da su bukva i vrba jednaki vodici munjine, akoprem vrba sadržaje skoro dva put manje vode, nego bukva. hrast ima manje vode, nego bukva, pa ipak u hrast često udara munja, dočim bukvu poštedjuje. Odtud se dakle vidi, da vodivost munjine ne zavisi od veće ili manje sadržine vođe u drveću. S toga je Jonesco udario drugim putem. Dalnjim mikroskopičnim iztraživanjem udarilo je Jonescu u o6i, da naime njeka drveća sadržavaju manje, druga opet više ulja . Ona drveća, koja neimaju u sebi mnogo ulja, imaju zato više škroba. Stablo, koje ima u sebi mnogo ulja, zove se „maslinkovac" (Fettbaum), a ono, koje ima mnogo škroba „škrobnjak" (Starkebaum). Medju maslinkovce spada dllb ili hrast, vrba, topola, javor, briest i jasen, a medju škrobnjake orah, bukva i breza. Crnogorica — imenito bor — spada medju jednu i drugu vrst, prem crnogorica strogo spada naedju maslinkovce, ali u stanovitih periodah rastenja izgubi manje više sadržinu ulja. Doduše još se do sad nezna, koliko ulja ima u raznom drveću i koliko ga tečajem vegetacije izgube, ali se o tom ipak živo iztražuje. Jonesco je do sad samo aproksimativno iztraživao sadržinu ulja u drvu, nu i to je bilo dosta za njegove pokuse. Po njegovih pokusih dokazano je ipak, da munjevna iskra probija zeleno, dakle sirovo drvo tim težje, čim više ima u sebi ulja. Težko vodivo drvo od maslinkovca bilo je isto tako dobar vodić munjine, kao što i drvo od škrobnjaka u slučaju, ako je iz maslinkovca njegovo ulje prikladnim sredstvom odstranjeno bilo. Tim je pako Jonesco dokazao, da u onakove maslinkovce, koji u vrieme olujS, mnogo ulja u sebi imaju, neudara munja dočim vrlo često udara munja u onakove maslinkovce i škrobnjake, koji u vrieme oluja malo ulja imaju. Kad je Jonesco grane sa bližnjimi suharci (suhe grane) izložio djelovanju munjevne iskre, onda za čudo nije iskra vrcnula na bližnju sirovu granu, nego je uviek skočila na udaljene suharke t. j . suhe grane, bez razlike, da li su te grane od stabla maslinkovca bile ili od stabla škrobnjaka. Odtud je Jonesco zaključio, da kako maslinkovcu, tako i škrobnjaku prieti veća pogibelj od udaraca munje, ako takova stabla imaju na sebi suhe grane (suharke). Do sad nismo u tom pogledu nikakovih podataka imali, prem se je na tom polju do sad radilo, ali sakupljeni podatci niesu imali nikakovu praktičnu vriednost, a to s toga, što se nije potrebiti obzir uzeo na razmjer, u kojemu stoji količina drveća na pr. hrastova, bukava i t. d. u njekoj šumi, u kojoj su se motrili udarci munje u dotičnu vrst drveća. Prema tomu opaženo je, da je u njekoj šumi udarila munja samo u hrastove, jer jih je slučajno više bilo, nego drugih vrsti drveća. Tek god. 1874. odabraše jedno motrilište u kneževim Lippe-Detmold. Na 9 postaja tog motrilišta počeše motriti oluje, a uprava kneževskih dobara |