DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1893 str. 23     <-- 23 -->        PDF

- 189 —
Obe spomenute vrsti prohoda, osobito pak prvu nazivamo osovnim prohodo
m (Langsgang), ako ide uzpoređno sa duljinom drveta, ili ju nazivamo
popriečnim prohodom (Quergang), kad ide uzpoređno sa širinom drveta.
Kao sredinu medju obima možemo uzeti kos i proho d (Schraggang).
U zviezdolikom prohodu (Sterngang) imademo obično sva tri pravca
zastupana, jer mu kraci idu na sve strane. Ovi nastaju iz tk. zv. kotionica
(Kammelkaramer). Skupnim i prohod i (Familiengang) nazivamo one, koji
nastaju time, da zareznici u velikom skupu bez ikakvog reda živu i amo tamo
grizaju, pa se time pojedini prohodi ličinka razpoznati nedaju. Kod prohoda u
kori nalazimo još i posebne zračne rupice (Luftlocher). Ljestvičasti m
prohodo m (Leitergang) nazivamo onaj prohod, kod kojega iz legućeg prohoda
idu kratki prohodi ličinka okomito na prvi, te time naliče Ijestvam. Rašljast
i prohod i (Gabelgang, Klammergang) su oni, koji oblikom svojim naliče
rašljam, jelenjem rogu, dvostrukim zaporkam i t. đ.


Prohodi ličinka su izprva veoma tanani, ali pod kraj šire se oni sve više


t. j . čim ličinka dalje raste i čim veća bude. Iz prva su obično ovi prohodi
posve jedan do drugoga stisnuti. Pošto se oni pod kraj šire, to se takodjer
njihov pravac mnienja tako, da ti prohodi ličinka uzimlju pravac gore ili dole
duljinom drveta.
Kad ličinka na kraj prohoda đodje, tada ona izgriza nešto oveći prostor,
koji joj služi kao kolievka. Ta je kolievka više puta izgladjena, a više puta
obložena sa vrtočinom. U kolievci se pretvori ličinka u kukuljicu, a ova se opet
razvije poslie nekog vremena u kukca. Tako je kod onih podkornjaka, koji žive
u kori ili tik pod njom*.


Kod prohoda onih podkornjaka, koji u drvu žive, neima takovih prohoda,
koje bi ličinke načinile, nego jedino kod vrsti Trypodendron. Tako dokazuje
Eichhoif sliedeće. „Svi prohodi kod podkornjaka živućih u drvu, sastoje se iz
jednako širokih prolaza, dakle svi oni, počam od početka, pa sve do pođpunog
razvoja zareznika. Sve ove prohode izgrizava ženka sama, dakle ne ličinka ili
novi kukao. Izvalivše se ličinke ne grizaju drvo, nego se hrane sokom, koji
curi iz prohodnih stiena". Novo izgrizani prohodi (naravno po ženki) izgledaju
kao i drugo drvo, jedino ako su nešto tamniji od soka, što obilno curi na svakom
oštećenom mjestu. Istom poshe nekog vremena potamne ovi prohodi, pa ih obično
kao takove i nalazimo. Za vrst Trjpodendron (lineatum, domesticum i quercus)
tvrdi nadalje Eichhoff, da kod istih tobožnji prohodi ličinka nisu ništa drugo,
nego li kolievke, a ličinke da se hrane samo sa sokom, koji curi iz drva u
legućem prohodu. Hess navadja, da se ličinke ovih vrsti hrane ponajprije sokom,


* Stog razloga i nije posve prikladan naziv „podkornjak" za sve one zareznike
(akoprem je bolji od njemačkog „Borkenkafer"), koje pođ tim imenom nazivamo, jer
ima medju njih takovih, koji u drvu žive, kako je to već u početku spomenuto.
(Opazka pisca).