DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1893 str. 6 <-- 6 --> PDF |
— 220 — n. pr. Hyl. piniperđa i minor ne čekaju na liepo vrieme, nego se oni odmah zavlače u druge dielove drveta; tako se n. pr. ona dva podkornjaka ubuše u okrajne grančice fbora). To izgrizanje prouzročuje ođpađ grančica zajedno sa kukcem. Kad jih u jeseni zateče ružno vrieme, onda se oni nastane u korjenu susjednog bora, te ovdje prezime Podkornjaci su, što se tiče zime, velike žege i drugih atmosferičkih nepogoda veoma stalni. Oni dolaze u brdinah čak do sniežne medje, a tako isto ih nalazimo i u tropskih krajevih. Posve umrznuli podkornjaci u ledu ili u sniegu za kratko će vrieme oživiti, ako ih odnesemo u toplu sobu. Ipak jim mnogo škodi vlažno i mrzlo vrieme, a još više, kako je i prije spomenuto, dugotrajna suša ili kad su izvrženi neposredno sunčanoj žegi. Da jajašca uginu, treba da sunce na njih sije samo nekoliko časaka. Svakomu je šumaru poznata pogubnost podkornjaka, te se i nehotice namiče pitanje, kojim će načinom i kojimi sredsvi tamanjenje najbolje uspjeti. Uzima se u pravilu, da podkornjaci napadaju samo boležljiva drveća, ali ima na žalost mnogo slučajeva, gdje oni napadaju i manje bolestna, ter i podpuno zdrava drveća, pa makar time stavili i svoj vlastiti obstanak na kocku. Glavno sredstvo, kojim ćemo predusresti dalnjem i pogubnom razširenju podkornjaka, je izvoz svijuh stabala oborenih prije letS, kukaca. Ako ipak hoćemo da nam to od koristi bude, onda moramo još prije izvoza tih stabala i uviek kratko vrieme prije, nego li rojenje kukaca počimlje, dakle sve do pred jesen, prirediti prikladna mjesta (lovna stabla) za oplod kukaca, koja će jih k sebi namamiti, te jih odbiti od drugih mnogovriednijih vrsti drveća, te kojimi ćemo onda moći još nerazvijenog zareznika lako utamaniti. Bez te priredbe ne samo da neće izvoz stabala ništa koristiti, nego će i škoditi time, što će kukci, ne imajući dovoljno prikladna boležljiva drveća, napadati i na zdrava. Dalnja predusretna sredstva jesu: normalni uzgoj sastojina, kontroliranje istih, te odstranjenje svijuh bolestnih i sumnjivih stabala; upotrebljivanje sredstva proti vjetrolomu, sniegu i t. d. u koliko je to u obće moguće, zatim čim skorija izradba i gulenje kore, te napokon lovna stabla. Ovo je sredstvo, koje se u glavnom i za tamanjenje rabi. Lovna stabla mogu se uzeti kao jedino bar donekle uspješno sredstvo. Biti će s tog razloga dobro, da pobližje spomenemo, na što se sve mora paziti kod upotrebljivanja lovnih stabala. Kako smo već prije naveli, glavna je svrha lovnih stabala, da kukce prikladnimi stabli na nalet namamimo, da jih od drugog vriednijeg drveća odvratimo, te da si time olakotimo posao tamanjenja. Henschel preporuča kod izbirauja lovnih stabala uzeti u obzir sliedeće točke: 1. Lovna stabla neka se obaraju kratko vrieme prije rojenja kukaca s razloga tog, što će stabla, ako jih mnogo prije obaramo, odviše brzo osušiti. Sva stabla neka se na jedan put ne obaraju, nego više ili manje njih po tom, kako se i´ojenje povećava ili umanjuje. 2. Pošto podkornjaci dva puta u godini lete i to obično u proljeću i jeseni, moraju se i lovna stabla u glavnom dva puta obarati. |