DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1893 str. 20     <-- 20 -->        PDF

— 284 —


Ako mogu ovi odbori u svakom selu odlučivati glede svega, što im
zakon dopušta u korist dotične obćine, onda bi isto tako pravedno bilo, da
i urbar, obćinu kao posebno moralno tielo predstavlja
odbor sa svojim presjeđnikom.


Da bi takav odbor pod strogim nadzorom kr. kotar, oblasti, odnosno županijskog
upravnog odbora koristno djelovao, pokazala bi budućnost.


UzakoDJenjem ovoga udovoljilo bi se suvlastničkom pravu
pravih urbarijalca, dočim bi se od tog prava imali izključiti svi drugi neovlaštenici.
Gašo Vac, kot. šumar.


I. Ribolov i rakolov"^.
Dužnost nam je odmah na početku primietiti, da u Hrvatskoj i Slavoniji
neima jošte službenih statističkih podataka o ribarstvu i rakolovu, navlastito
glede riečnog ribarenja, stoga se ima sve ono, što budemo brojevima izkazali,
smatrati kao vjerojatna, aU nipošto absolutna dokazala.


Pošto riečno ribarenje imade nemanje vriednosti od pomorskog za našu
domovinu, a tiče se ovokomorskog okružja, to ćemo prije ovim se baviti.


Malo koja zemlja jest tako od prirode obdarena sa riekama za ribarstvo
važnim kao Hrvatska i Slavonija. Mi imademo osim Save, Drave i Dunava
brojne manje i veće pritoke, koje iz naših krajeva u rečene rieke utiču, i
koji su prilično sa raznovrstnimi ribami napučene.


Pogledom na trgovačku, odnosno narodno-gospodarstvenu vriednost naših
rieka, riečica, potoka i jezera, evo imena najvažnijih vrsti naših riba. Medju
plemenite ribe, koje i na našem trgu polučuju visoke ciene, a kad bi se ribarstvo,
bolje rekuć ribogojstvo razgranilo u našoj domovini, moglo bi imati
još veću važnost za eksport, jesu sliedeće: pastrv e ih bistrang e (Trutta
fario), glavatice ih mladice (Salmo hucho), lipe ni (Thjmallus vex illifer),
te kečige (Acipenser ruthenus). Sve ove četiri vrsti živu u naših vodah
i to: pastrve u gorskih bistrih potocih i u krasnih naših Plitvičkih jezerih,
od kuda se ima priUke vidjeti exemplara u težini od 2—3 kilograma. Glavatice
ih mladica imade dovoljno, osobito u Savi, a najviše se love kod
Podsuseda; vide se često na ribjem trgu u Zagrebu glavatice u težini od
7—8 kilograma, a ima kad i kad i krupnih exemplara od U—13 kilograma.
U Dravi, takodjer kao i Dunavu, love se glavatice, nu u koliko nam je poznato
mnogo manje, nego u Savi. L i p e n i živu u hladnih brzica-riekah; kod


* Ovu i sliededu razpravicu priobdila je trgovačka i obrtnička komora u Zagrebu
u „Izviešću* za god. 1886/90, te pošto ima velik broj naših družtvenih članova,
koji si nijesu pribavili obsežnu knjigu naše trgovačke i obrtničke komore pod
gornjim nadpisom, nakanili smo s toga, da ove tri razpravice doslovce priobćimo u „Šumar.
Listu", jer će naše čitatelje najviše zanimati. Prvu razpravicu napisao je gosp. M. I.
Dudan, a druge dvie g. šumarnik M. Kadoševič. Uredničtvo.