DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1893 str. 45 <-- 45 --> PDF |
— 309 — Škodljivost kobea. Vrlo veliki kvar čini kobac međju ptieami i manjimi životinjami. Prošlog lieta naSao je njeki šumar u Braunšvigu na visokoj jeli gnjezđo kobca kokošara. Sudeći po izmetinali, koje je vidio izpod stabla, zaključio je odtud, da u gnjezđu moraju biti mladi kobčići. Šumar naložio je lugaru, da se popne na drvo, te da vidi, što ima u gnjezdu. Kad se je lugar popeo na drvo do gnjezda, imao je šta viditi. Poviče svomu šumaru odozgor, da je gnjezdo puno raznih ptica, jarebica i mladih zečeva. Ovako đovikujuć poče izbacivati iz gnjezda razne mrtve ptice, po broju 42 komada, 3 zeca, 5 velikih jarebica, 2 poljska goluba, 1 grljaša (goluba), te 31 komad raznih ptica i to: zeba, sjenica, kosova i t. d. Od tog kobčevog pliena bila je po gdjekoja žrtva skoro ubijena, te u gnjezdo dopremljena za hranu mladih kobčića. Ubijene žrtve nijesu bile zadavljene, nego upravo umjetnički operušane. Ubijene ptice bile su ponajviše ženke, koje je kobac u njihovih gnjezđah polovio i svojim mladićem đonio, a to se je saznalo odtud, što su se na Iješinah ubijenih ženka opajili znaci leganja, koji se znakovi na tielu ptica samo onda vide, kad na jajih sjede. Zahvalnost životinja kad su bolestne. Moramo se zaista diviti, ako promotrimo li ep a svojstva životinja, koja su plod njihovog duševnog razvitka. Zanimati će nas, ako ovdje njeke zanimive crtice iz života bolestnih životinja priobćimo. F. d´ Obponville motrio je njekog slona, koji je u ratu ranjen bio. On je svaki dan u bolnicu dolazio, da mu liečnik ranu vida (lieči). Liečnik je zaista ranjenog slona liečio, te mu je svaki bogoviti dan ljutu ranu palio paklenjakom (lapisom), jer je bila žega, pa se je bilo bojati, da će se rana upaliti, a osim toga omotao je ranu onako, kako to ranarnici čine, kod ranjenog čovjeka lieče. Slon je uztrpljivo podnašao ovakovu operaciju, te je svaki dan pred combolni osvanuo. On se nije ni najmanje srdio na liečnika, nego ga je dapače tako obljubio, kao da mu je liečnik najboljim prijateljem, a to tim više, što je slon uvidjao , đa mu bez njegove pomoći ne ima drugog lieka. Drugi slučaj motrio je isti motrilac na počovječenom majmunu (anthropomorfičnom). Taj majmun imao je šupalj zub, koji mu je zadavao užasnu bol. Motrilac pozove jednoć njekog zubara, da lieči majmunov šupalj zub. Zubar htjede majmuna obezsviestiti kloroformom i onda ga strpati u´ vreću sve do vrata, jer se je bojao, da će ga majmun svojimi jakimi rukama ozliediti. On je donjekle majmuna zaista strpao u vreću, ali mu je ipak jedna ruka iz vreće virila, te je mogao š njom po volji mahati i micati. Majmun počeo se je drečati, kesiti i gestikulirati tako silovito, đa se je zubar uplašio i sav uzbunio. Nu čim je zubar oštrim nožićem prerezao majmunu oteklinu na desni (na zubnom mesu), u taj čas postao je majmun posve miran i pitom, ter je strpljivo dopustio, đa mu zubar potraži u gubici zub, koji mu zadaje užasnu bol. I zbilja zubar uhvati bolestni zub kliešticami i izčupa ga iz laloke, a poslie izvadi još jedan zub, koji je samo nješto šupalj bio. Majmun je sve to uztrpljivo podnašao, te nije trebalo u tu svrhu nikakovo drugo sredstvo rabiti. Ovaj slučaj dovoljno nam dokazuje, đa ne pate samo ljudi od zubne boli, nego i životinje. Nu međjutim nam je ved odavna dobro poznato, da ta vrst bolesti nije trebala čekati na dolazak ljudskog plemena, jer se je šunljih zubi našlo u špiljah ođ takozvanog špiljskog medjeda (Ursus spelaus), koji je davno prije naše dobe živio i čije su kosti našli okamenjene u više špilja. Pomislimo samo, kakovu je užasnu kriku i viku morala ova ogromna životinja podići, kad ju je zub zabolio! |