DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 11 <-- 11 --> PDF |
?*9i SevorniL hoiutiuu p[au?.na srednje Srbije čine Šumudiske p 1 a. ni ne. Surobor pjaninu, koja je kao neko produženje Maljena, gradi vezu izmedju ovili planina i planina zapadne Srbije. Šumadiske plani^ie ispanjuju ovaj četverokut izraedju Morave, Zapadne i Velike, i izmedju Dunava, Save i Kolubare. Spljet šuinadiskih planina ne odlikuje se velikom visinom, šta vi^e može se kazati, da je ovo najniJii planinski kraj Srbije. Glavna grbina planinska u oveme spletu ide u pravcu podnevackome, ga severa na jug i u sredini njegove južne polovine izdiže se najviša planina šumadiska: Rudni k sa dva vrha Velikim (ll04 ni.) i Malim Šturcem (iOSl m.). Nedaleko od samoga liudnika, a na zapadu mu pada u oči 0 s t r v i c a zbog svoga oltrljantog oblika. Rudnik je izvorište najvećih reka šuinadiskih: druže, Lepenice, Jasenice, Ljiga i Despotovice, koje se od njega na ave strane razilaze, "U tome glavnom lancu šumadiskoga planinskog spleta, idući od Radnika na sever, izdiže se najpre Venćac (674 m.) i sa njime tesno vezana Bukulja (718 m.), zatim Kosmaj (558 m.) i A val a (528 m.). Ceo se ovaj lanac u veoma razgovetnome ocrtu vanredno lepo vidi sa S o p o t a., niske, brdske grede iznad Požarevca. Izmedju zapadne pođgorine ovoga lanca i istočne podgorine Cera i Vlašića širi se Koluberska ravnica: prva se spušta nešto naglije, a druga se tako reći u ravnici rasplinjuje- Na jug od Rudnika idući ovaj se središni lanac produžuje planinom J e š e v a c k o m i svršuje K o 11 e n i k o m prema ušću Gruže u Moravu. I ako u svezi sa Rudnikom opet se u nekoliko kao nešto zasebno može smatrati splet planinski, koji ispunjuje onaj kut izmedju Goliske i Velike Morave i to u toliko pre, u koliko spoljašnjim veucem te mreže ide vodomedja, sa koje se slivaju sve vođe, sto ovim kutom teku. Ova vodomedja sa oberaa Moravama gradi jedan dosta pravilan četvorougao. U tome spoljašnjem. vencu nahodi se i najviša planina ovoga malenog spleta, a na ime: Crn i Vr h (5?1 m.), iznad Kragujevca; od nje se na jug sve u jednome nizu izdižu planine : Kremenac, Samar i Tikva\ od kojih se izdvajaju pojedina rebra planinska izmedju reka, što teku na istog Velikoj i na jug Golijskoj Moravi. Š u m a d i j a je dobila svoje ime od nepreglednih, poglavito rastovih šun)a, koje je pokrivahu. Danas su te šume jako proredjene ili i sa svim iskrčene. Prostranijih šuma ima još u južnoj polovini Šumadije, a idući na sever one su sve redje i redje. Nekadanje prostorije šumske danas zalivataju njive i livade. Šumadiske planine, kao severni deo planina severne Srbije, odvojene su dolinom Goliske morave od južne polutine ovih planina, kojih je mreža ispunila prostor izmedju Ibra, Goliske i Binačke Sforave. Glavni čvor u ovoj mreži planinskoj jeste Eopaonik. Kopaonik je džinovski skup mnogih visokih kćsfi, visova i zaravni, ali kad mu se razazna glavni pravac u prostiranju, vidi se, ´ Ovaj 5e uj^ na kartama beleži kao G-lcdićska planina. |