DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 13 <-- 13 --> PDF |
— 323 — A V a 1 a, a na osobito vedrome danu videćemo i sniska kosu Fruške Gore kao maleni pramen od magle i ispod nje Dunav. Na severu zatvaraju vidik Karpati, kojih Južne grane prelaze u našu zemlju preko Dunava, i raspadaju se tu u osrednje pa i visoke kose i visove, medju kojima osobito u i\i\ padaju: Homolje, Beljanica i Sto, a najviše Ertanj, iznad Banje Aieksinažke, Od Kopaonika na sever idući izdiže se Želji n (1822 m.) i Stolov, (704 m.), koji upiru baš u samu Moravu; na istok idući pruža se Lepenac, zatim Veliki i onda Mali Jastrebac; njihova podgorina ispunjuje sav dalji prostor izmedju Goltske i Binicke Morave i Toplice. Na jugoistok od Kopaonika izdvaja se podugačak, ali niži i širi planinski lanac, u kome su Golak i Karpina planina. Od ovoga se lanca opet izvadjaju pojedina rebra planinska, što se pružaju poput Morave, a izmedju Toplice, Puste Keke, Jablanice i Veternice; na njemu je i vodomedja ovim rekama sa istočne i Ibru i Sitnici sa zapadne strane. Planine glavnih bila na ovome kraju i danas su većinom pod šumom, tako isto i njihova viša podgorina. Po Kopaoniku i njegovim severnim nastavcima pored druge gore ima obilno i četinara, a visoke zaravni po njima obrasle su suvatima. Niža podgorina sva je obdelana; u njoj rodi osobito dobro i vinova loza. Kod planina istočne Srbije razgledaćemo najpre Južnu polovinu njihovu. Pomenuli smo već, kako sa jugo-istoka dolaze u našu zemlju grane Eil a i V i 10 š a, gromadnih planini, u predgorju R a d o p u i zatim grane zapadnog Balkan a i kako se one već pred ulaskom u Srbiju tako zapleću, da ih je nemogućno odvojiti bez dubljega geologiskog proučavanja. Grane Rila i Vitoša dostižu najveću visinu na samoj granici Srbije u čitavome nizu od visovu, preko kojih ide i vodomedja za Binačku Moravu s jedne i PAinju i Strumu s drage strane. U tome nizu visova najveći je Velik i Streše r (1931 m.), veoma visoka, pravilna piramida iznad izvora Vrle reke, obrasla zelenom travom do samoga vrha. Prelazeći u Srbiju i razgledajući planine po ovom jugo-zapadnom kraju njenom, prvo će nam pasti u oči gorostasna planinska gromada, veoma glomaznog oblika, kojoj gotovo sve padine izgledaju pre kao neki kameniti, sivi, bez malo upravni zidovi, no kao planinske strane, a to je Suh a Plan in a koja i onako visoka, još viša izgleda time, što sa svih strana opkoljena rečnim dolinama, te se sa svake strane tako reći iz osnove vidi. Najviši je vrh na Suhoj Planini: Golemi kamen (1980 m). Stara Planina izdiže se granicom Srbije odonud Nišave. Ona se zove drugčije i Ciprovački Balkan, a na njoj je najviši vrh Midžor (2240 m.); to je upravo najveći vrh ćele Srbije. Od stare planine baš ispod samog Midžora izdvaja se jedna grana pravo na zapad; ona se još u početka svome deli na dva lanca: desni skreće na severo-zapad i ispunjuje sav prostor izmedju Trgoviškoga i Sttljiškog Timoka, imajući u sredim visoku zaravan Tresibabu (674 m.) ; levi lanac pod imenom Gulijanske planine (1045 m.), ide uporedo sa Nišavom, kao vodomedja ovoj reci i Strljiškome Timoku, i pošto se provuče izmedju Graraade i Sićeva, svršuje se sa Ljutim vrhom (767 m.) iznad |