DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 17     <-- 17 -->        PDF

— 327 —


medjo okruga Moravskog i Crnoreckog, zafe na Rinju i Su li oj Plarani


ali su to veoma ^ieznatiii ostaci riekadanjih prostranib jelovibei smrčevih ?^umri.


MeSije leske iuui po suinama okruga Požarovačkog. Moravskog, Topiičkog
i Krajiškog, a ostalo je drveće razredjeuo prilično jednako po svima šumama
ranije pomeEutoga drveća, ne čineći nigde zasebne šume.


U okruziraa Džićkom, Rudničkom i Timočkom ima dosta rujevine: šiblja,
koje je u pređjašnjiui godinama bio dosta znatan predmet za izvoz.


Najveći deo šumskoga drveća potroži se na gorivo; daleko manji đeo ide
na gradju, na brst i lisuike, luč, katran i druge industrijske potrebe. Gradja
koliko toliko savršenijega oblika izradjoje se većinom od smrče i jele, i to po
nekim stružnicama^ u Tari planini i u Kopaoniku i njegovim granama. Iz Tare
se snosi u splavovima Brinora, Savom i Dunavom čak do Gradišta, a
iz Kopaonikove podgonne Moravom i Rasinskom dolinom po svima
varošima pored G o 1 i s k e i B i n a č k e M o r a v e.


Po zakonu o šumama šume su u Srbiji: državne ili opšte narodne, opštinske,
seoske, crkvene, manastirske i privatne. Najveći pak deo dolazi na
prvu vrstu, 0 j,zakonu o šumama" govorićemo docnije u odeljku o uredjenju
šumskoga gospodarstva i zakonodavstva u Srbiji.


U nedostatku dobra zakona o šumama, koji bi bio prilagodjen našim prilikama,
kao i u nedostatku nadzora nad šumama i drugih ustanova, šume so
nemilice sečene i niko se na to nije osvrtao što će najposije od njib biti. Goreseča
je u Srbiji istovetoa sa grabeži i opustošavanjem, koje je dobilo izraza
i u naopačkonue načelu: „k r č e v i n a t e k o v i a a´´.


Šta više, šuma se kod nas ne upropašćuje samo krčenjem, trebljenjem, sečenjem.
lisnika i t. d. nego i paljevinom, da bi se tako zakos na lak način proširio
iii dobila zemlja za oranje. Ovakim divljačkim radom propadaju u našim
šumama svake godine na liiljade lepo razvijenih, snažnih drveta. Tako isto u
predelima planinskim, u kojima je preko leta bačijanje u običaju, opet hiljade
najlepših drveta upropašćuje se svake godine skidanjem luba za pokrivanje


Na posletku i onde, gde priroda sama teU da ogolele predele pošumi,
to joj se sprečava napuštanjem stoke, koja sav podiniadak ogrize i pogazi iii
ga još mala iz zemlje izčupa i tako neda, da se šuma bar prirodnim načinom
pođraiadjuje. Razume se, da tamo, gde se tako radi, ne može biti ni pomena
0 negovanju, podizanja i čuvanju šuma na način, kakav zaslužuje ovaj tako
važni deo narodnoga blagostanja.


Zatvorene šume u Srbiji se ljudskom rakom ne podižu. Kao što rekosmo
i onde, gde i sama priroda sopstvenora snagom obnavljanje pokašava, narod joj
po neznanju i upravo surovosti smeta.


U naše šu.marsko gazdovanje- još izodavna se uvuklo jedno vrlo pogrešno


* 0 sh-užnlcama ćemo govorifci opSirno na drugom mestu. Pisac.
´ 0 koix*c ć« posle opširno govoriti, ako mi je i teško kao Srbinu, ali hoću sa
istinom na srcdu. Ličanin,
24