DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 19 <-- 19 --> PDF |
— 329 Ali unatoč, fomu ipak ćeš čaplju posvud naći, gdje god ima rieka, potoka i jezera, koja teku kroz doline. Nadajmo se, da će i čaplje nestati iz kulturnih zemalja, ako joj se bude svojski o glavi radiJo, a to će biti zaista na uhar ribogojstva. Prijatelji prirode žaliti će, ako nestane ta inače liepa ptiea, koja u carstvu prirode na ures služi« Čaplja je u svojem kretanju spora i težka, a osim toga stupa ona vrlo oprezno.^ Kad leti, onda svede krila, koja su joj duga, široka i rek bi kao okljaštrena. Čaplja drži glavu nauznak, a vrat joj je poput S. Kad leti, onda drži noge natrag, a kad hoće poletit, onda uzieputa jako krilima, a imenito tada, kad se uplaši, jer onda upravo smiešnom brzinom i žurbom nastoji poletiti. Pri tom izbljuje svu hranu, što ju je prije progutala, llano u jutro ostavi čaplja ono drvo, na kojemu je prenoćila, te leti na puškomet visoko u svoje jur poznato lovište. Kad dospije na mjesto, kud hoće, onda kruži visoko u zraku, te pomnjivo motri svu okolinu, dok se ne spusti u polje, Ponosnimi koraci ide ona polako uz obalu phtke vode, a gdje ima lovine, ide ona i do trbuha u vodu. Kad kad popostaje, te pruži vrat daleko, gtedajuć oko sebe, e da ii je gdje što sumnjiva ili opasna za njezin život. Ako nadje prikladno mjesto za svoj lov, onda gazi vodu posve polagano, metne vrat posve unazad, dočim joj glava i kljun stoje razito na žvatu (patači), a kad smotri plien, onda ga motri i oštro u nj pilji. Često se primakne riba ni nesluteći opasnost, koja joj prieti, Videć čaplja ribu, hita se na nju kao munja, te svojim kljunom zaroni u vodu i brzoplovku pastrvu u jedan tren oka uhvati. Pri tom zagrize ju dva do tri puta, da ju ubije, te ju glavom napred požudno proguta. Tako radi čaplja po cio božji dan. Ništa neumače njezinoj silnoj poždrljivosti Svako i najmanje kretanje u vodi ili sušanj u obližnjem grmlju motri čaplja i pazi, te zato ništa ne uskoci njezinoj hajdučkoj ćudi i požudi, jer sve što vidi i uhvati, živo umori i proguta. Prem je čaplji riba najsladja hrana, ipak ona proždire i žabe, školjke, kukce i njihove ličinke, pijavice i druge crve i gamad. Isto tako proždire čaplja i mlade vrabce, mlade patke, kokoške i drugu perad. Ona osobito s voljom lovi zmije, imenito ljutice, pa čak i brzonoga miša; dakako njeke vrsti životinja lovi santo od nužde, ako ne ima šta boljega. Poždrijivost i lakomost čaplje je ogromna, pače nezasitljiva. Kad nadje svoj plien, onda si natrpa pun želudac i vrax upravo do kljuna. M. von dem Borne našao je u čapljinom želudcu i žvatu 12 ko ruka duge saraue, a banm von Droste-Hillshoff u drugoj nekoj čaplji pet jegulja, koja je svaka dc "A stope dugačka bila. Č^r^lm želudac vrlo žurno (brzo) probavlja, jer cieiu ribu skupa sa Ijuskami i kosti upravo raztvori i to tako brzo. da je čaplja kadra u jednom |