DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 21 <-- 21 --> PDF |
— S31 — sa gadnim zelenim perjem. Ovo mlado leg]o ima već sada preko očiju i hrbta ZBacajnu prugo, koja još više odaje prirodjenu jim podmuklost i tatiina. Mladim capljam poeme skoro perje rasti, da pokriju gadnu i Bespretmi golotiBJu, te sad počimaju i ustajati, a zatim i peBJati se od grane m granu drveta leputajuć sa krili, dok se napokon odvaže i letiti od jednog drveta na drugo. Za 6 tjedana ostave jih roditelji s^me. Sad si čapljice same traže hranu u bližnjih močvarah, a u večer vraćaju se opet u svoje staro gnjezdo, gdje prenoće čućeći na rubovih gnjezda. U blizini ovakovog đružtva čaplja nije ba5 ugodno počivati, imenito ne onda, kad ima mnogo mladih čaplja, jer pogade drve(!e i grmlje svojimi izmetinami, koje su jedke i biele poput vapna. Nježne i slabe grančice izgaze mlade čaplje tako, da uvene lišće i četinje, a pod drvećem izumre i mladikovina uslied otrovanih i jedkih izmetina. Profesor Altum sabrao je zanimive podatke o takovoj koloniji čaplja. On kaže, da već iz daleka ovakova kolonija neugodno dira gledaoca, jer mu se pričini, kao da gleda kakovo požarom postradano selo, gdje još po koje golo brvno iz izgorjelih slamnatih kuća strši. U blizini, piše Altum. razabrao sam, da su ta stršeća brvna ovr^ci starih hrastova i jela, a kupovi slame da su gnjezda čaplja, kojih je bilo na okupu oko 90, pače na jednom jedincatom hrastu moglo je biti do 13 gnjezda. Na tlu oko tog hrasta, koji je bio sav posut izmetinami, ležalo je sijaset udavljenih žaba, gnjilih riba, miševa i druge gamadi, a od tih Iješina bio je upravo okužen zrak. Na tlu ležalo je prosipano perje, ljuske od jaja i po gdje koja mrtva čapljica, koja je izpala iz gnjezda i poginula, a tud se je sakupilo i bezbrojni roj druge gamadi, da Iješine poždere. Isti pisac kaže, da čaplja u brigi za mladima zaboravi na običnu opreznost, te da tako pada lovcu lako u ruke. Uz svu brigu, da mladiće svoje nahrani, odkiđajuć si hranu iz vlastitih svojih usta, ipak da je čaplja tako kukavno stvorenje, da se ne usudi braniti svoje mladiće, kad jim opasnost prieti. Upravo je čudnovato, piše Baldamus, da su čaplje tako plašljive, prem imaju opasno oružje u kljunu, pače mnogo Jače, nego što ga imaju druge ptice grabilice, ´ kao n. pr. vrane i svrake. Čaplja zna, da je jaka, te da se lako može u koštac uhvatiti sa svakom drugom pticom, a osim toga je okrutna i vanredno drzovita, jer kad ide u tatbinu, onda ponestaje joj opreznosti, te na prosto vadi iz tudjega gnjezda jaja, mlađe ptice i t. d= ma da bude sijaset drugih ptica u blizini i ma da sjedi u gnjezđu ženka i mužak. U tatbini ne boji se ona ni dreke drugih ptica, niti lupanje s krili, niti se boji od ugriza njihovog; oaa harači dalje po svojoj miloj voljici. Pače čaplja izbaci iz gnjezda i samu svraku, poznatu pticu grabilicu, ako brani svoju nejaku mlađjađ U obrani prama čovjeku napada samo mlada čaplja, dočim stara čaplja pobjegne, a kad se hoće mladu čaplju iz gnjezda izvaditi, onda se ona brani zdvojao, ali čim odraste, bježi od čovjeka, jer se ga boji |