DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1893 str. 27 <-- 27 --> PDF |
— 471 - Od pravokrilaca važan je vodeni konjić (Libellulidae), jer on hvata u letenju razne zareznike. I mrmak (Grylotalpa vulgaris) rijući tlo, nalazi u njemu mnogo zareznika i njihovih ličinka, od kojih neke jede, ali on u obće nedoprinaša bog zna kakove koristi, pošto rovanjem oštećuje korienje pitomih bilj&ka, te se toga radi broji medju škodljive zareznike. Od mrežokrilaea Rhaphidia iztrebljuje koroždere, jer joj ličinka pod korom živi, dočim Chrjsopa uništuje vaši. Medju tankokrilcima uništuju mravi i njeke osice ličinke i odrasle zareznike. Medju đvokrilcima poznata je ličinka Sjrphus kao utamanitelj vaši. Njeke proždrljive muhe roda Asilidae jedu skoro sve moguće zareznike. Ima i stjenica, koje napadaju na zareznike i sisaju im krv, kao n. pr. Nagrastor, Reduvius. Nu od svih proždrljivih iztrebitelja zareznika po gotovo su najzaamenitiji poraziti, — imenito ihneimoni i tahini. Ihneimoni su tankokrilci i diele se u u 5 rodova (Ichneumonidae, Braconidae, Prototrypidae i Chalcidae), u kojih ima preko 7000 vrsti. Sva ova ogromna količina okretnih napadača parazitira na drugih zareznikah, — naime na zglavkarih. Ihneimoni obično snesu svoja jaja u ličinke ili u čahure raznih vrsti zareznika ili jih priljepljuju na njihovu kožu ili napokon (ako se ličinke nalaze na listu ili bobici), snesu svoja jaja u njihovoj blizini. Njeki sićušni ihneimoni ulažu svoja jaja drugih zareznika i tim jih ubijaiu još u začetku. Riedko se dogodi, da ihneimoni parazitiraju samo na odraslih zareznieih. Sbog svoje mnogobrojnosti i okretnosti, ihneimoni su vrlo koristni iztrebitelji škodljivih zareznika. Tvrdnja Ratzeburga kao da oni napadaju samo na bolestne, zaražene zareznike, ne ima absolutno nikakova opravdanja. Baš protivno, sva novija iztraživanja dokazuju, da ihneimoni napadaju na podpuno zdrave gusjenice. Isto su tako važne i parazitne mušice roda Tachinaria. One snesu svoja jaja u tielo ili jih priljepljuju na kožu zareznika ponajviše na ličinke, gusjenice i leptire. I o njima Ratzeburg govori, da napadaju samo bolestne zareznike, što nije ničim dokazano. Svi do sad navedeni uzroci, medju koje zaslužuju osobitu pažnju parazitne gljivice, paraziti ihneimoni i tahiti, veoma suzbijaju naglo zazmožavanje škodljivih zareznilia u šumi i izvan nje. Sad je jasno, zašto je nemoguće da se škodljivi zareznici naglo razmnožavaju i iznenadno pojave u šumi. Kao što vidimo, tu njihovo razmnožavanje ide sporo bez obzira na povoljne uslove, jer ogromna množina njih propadne od raznih škodljivih upliva i bolesti mnogo prije, nego što dostigne svoj podpuni razvitak. Pače, ako se slučajno dogodi, da se zareznici iznenada i naglo razmnože u šumi, broj se njihov za kratko vrieme počme malo po malo umanjivati; parazitne gljivice i sićušni parazitni zareznici nalaze u njima obilne hrane za svoj uspješan razvitak i razmnožavanje. |