DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 10-11/1894 str. 52     <-- 52 -->        PDF

— 496 —


imenito s toga ne, jer se svatko boji, da će skm S. M. sa svojimi ortaci konja
ukrasti. S toga je pogodjena prehrana sa 30 novč. na dan.


Na 24. rujna bijaše rožište kod kr. kotarske oblasti, koja je od šumarije
udaljena oko 90 klmt, Nadiugar je kod razprave prisustvovao, ali radi odsutnosti
okrivljenika nije se mogla razprava dovršiti.


Šumarija je na to dne 7. listopada požurila riešenje, jer je konj već 49
dana zaplienjea bio, i jer će troškovi prehrane nadmašiti vriednost konja.
Kr. kotarska oblast odgovorila je na to, da se konj svakako preda na
čuvanje obćinskom uredu onoga mjesta, odkuda je štetočinac.


Šumarija je odgovorila, da prehranitelj neda konja, dok mu se nenamire
troškovi; nadalje je predložila izkaz troškova zapliene i prehrane, koji su onda
iznašali 18 for. 44 ne., te je podjedno umolila za podmirenje istih.


Nedobiv šumarija nikakvog odgovora od kr. kotarske oblasti, čekala je do


24. listopada, kad na jednoć dobi od predpostavljenih uputu, da u smislu zadnjega
dopisa kr. kotarske oblasti preda konja obćinskom uredu onoga mjesta,
odkuda je štetočinac. To je šumarija napokon i učinila, te je 24. listopada predala
konja obćinskom uredu.
Narodna poslovica veli: „Konac djelo krasi." Tako je bilo i a tom slučaju.
Obćinski ured, primiv konja, nije imao prečega posla, nego preda konja
samomu S. M-u, t. j . onomu, od koga je po šumskom zakonu bio zaplienjea


t. j . oduzet.
I tako se je šumarija sa zaplienjenim konjem preko dva mjeseca
mučila samo zato, da štetočinac dobije dobro ugojenog konja natrag bez ikakova
troška i to prije, nego što je razprava dovršena.


Tako je ta stvar ostala do 16 veljače 1893. Sada je šumarija pobr.la


sve spise, te jih uz popratnicu predložila predpostavljenoj oblasti.


Teda negda je šumariji od kr. kotarske oblasti ipak stigla presuda od 10.


travnja 1893., po kojoj se okrivljenik S M. obsudjuje na platež šumske od


štete od 28 for. 3 nvč., na troškove zapliene od 21 nč., na prehranbene tro


škove od 20 for. 38 novč. i napokon na platež putnog troška nadlugaru od


27 for. 86 novč. dakle ukupno na 76 for. 48 nvč.


Akoprem je od 10. travnjv 1893. kada je presuda izrečena do danas izminulo


godinu dana, te unatoč, stoje šumarija 26. rujna 1893. urgirala, nije još ni


jedan novčić utjeran t. j . S. M., koji je počinio štetu i kojemu je bila zapiie


njena kobila, nije za sve to do danns ni novčića platio, ali je ipak svoju ko


bilu natrag dobio, te se valjda još i danas šnjom služi. Šumarija imati će sreću,


da plati prehranbene troškove, a osim toga blamirala se je užasno sa nadlu


garom, koji je oko 180 kim. dugi put prevaliti morao k razpravi, a da nije


za to ni novčića dobio.


Pa recite mi, da i šumara ruže ne cvatu ! A. K.