DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1895 str. 22 <-- 22 --> PDF |
— 100 — riekla pri uzgoju u visokih planinah, neda se danas sa sjegurnošću predvidjeti. To razglabanje imalo bi dvie strane, jednu čisto botauičko-znanstnenu i drugu praktičuo-gospodarstvenu. Nadati se je, da bi tirolski ariš imao pri uzgoju u visokih Alpah mnogu prednost pred šlezkim isto tako, kao što bi se obratno predmnievati dalo kod uzgoja šlezkog ariša u sredogorju. Nu i smreka, potjećuća sa visokih Alpah, imati će gledom na oblik brži uzrast i ine šumske odnošaje mnogu prednost pred smrekom iz nizine, kada bi obje vrsti uzgajali u znatnih visinah. Glasoviti botaničar C. Nageli već je pred dva decenija, obzirom na ponovno pošumljenje visokih planina, izustio rieči, koje bi naši stručnjaci imali smatrati izhodištem dalnjim svojim studijam. Nagel i kaže doslovce^: „Često se čuje, da je težko ili dapače nemoguće na ogoljelih visokih planinah opet šumu uzgojiti, jer mlade biljke trebaju starijih, da ih zaštite od oluja i nepogoda. Taj nazor može se smatrati podpuno neizpravnim, jer nalazimo tu i tamo na mjestih, koja su najviše nepogodam izvržena ili najmanje zaštićena, po koje mlado stabalce. Samo što ono tu dulje vremena treba da se podigne, te maleno i čbunjasto ostane, često mu je oblik sbijen i šiljast, dok ne prikupi dovoljnu množinu plastičnih tvari :...Akoćemo, da nam rž,d bude uspješan, valja nam sakupiti sjeme od planinskog drveća, te mlade bi Ij cice do presadnje uzgajati u planini. Drveće u ravnici živilo je kroz bezbrojne generacije u blagom podnebju, a premda se u ostalom nerazlikuje očito od onog sa planina, ima ono ipak po svoj prihci drugčiju slabiju narav i čini podjedno posebnu odliku. Ono bi s toga u planini slabije uspjevalo, a možda u obće napredovalo nebi. . . . Držim da će biljćice uzgojene iz alpinskog sjemena u Alpah pod svaki uvjet nspjevati u jednakoj visini". — Ako je NageH moguće ovdje ondje predaleko zašao, ipak sadržavaju njegove rieči mnogu zlatnu istinu, na koju bi se obazirati valjalo. To su ona pitanja, k riešavanju kojih će se obzirom na dosadanje studije pristupiti moći sa mnogo većim izgledom na praktični uspjeh i kojem će danas razloženi posljedci iztraživanja služiti dobro došlom podlogom. ´ Od kakova zamašaja mogu biti danas razpravljene činjenice u šumarskoj praksi, dokazati će dalnji pokusi, izvedeni pod različitimi, medjusobno znatno opriečnimi stojbinskimi i imenito klimatskim! ođnošaji, a naročito oni, koje će izvesti podignuti se imajuća pokusna postaja u visokoj planini. Osim proizvodnje drvne gromade za vrieme ciele obhodnje, osim toga, kako porastline raznog poriekla odolievaju vanjskim nepogodam, kao kitini i vjetrolomu, imati će važnu rieč da reče i kakvoća drva, kada se bude nakon mnogih decenija uztrajua rMa konačni zaključak stvarao. Pri koncu nazočne razprave želio bi se osvrnuti još i na botaničk u stranu ovoga pitanja. ´ C. Nageli : „Ueber Pflanzenkultur im Hochgebirge" (Zeitschrift des deutschen und osterreiohischen Alpenvereins, Jahrgang 1875, Bd. VI. str. 3.) |