DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1895 str. 44 <-- 44 --> PDF |
— 166 — je otrov. Sijaset mlađe stoke svake godine ugine povodom tim, što se upušta u šumu baš onda, kada žir sa hrastova opada. Govedče, koje se žirom otruje, izgubi obično volju na jelo; ono ne jede, naglo mršavi, te dobije mozulje po jeziku, a bilo mu sporo i slabo kuca. Osim toga pada mu toplina tiela i napokon ugine (parne). S toga upozorujemo na to i mi naše gospodare, te im preporuSamo, da u žir samo krmad upuštaju, a drugu stoku neka čuvaju od šume za vrieme žirenja. To je potrebito s toga, što se zna, da govedče voli jesti žir, pa se lako dogoditi može, da se otruje i napokon ugine na golemu štetu gospodara. Bilo bi dobro, da na to paze i naši šumari, pa ako bi vlastitim motrenjemizkustvom o štetnom djelovanju žira kod goveda štogodj opazili, da onda poduče narod, neka svoja goveda čuva od šume, u kojoj žira ima, jer bi se mnogi žitelj mogao mentovati goveđčeta, koje bi mu u gospodarstvu dobro poslužiti moglo. Iztraživanje mozga kod. raznih pasmina pasa. Ovakova iztraživanja učinjena su po Rflđingeru (Vidi „Sitzungsbericht der Mtinchener Akađemie" 1894. str. 294.), pa je vrieđno, da se slieđedi posljedci ovakovog iztraživanja priobde, jer de zanimati naše lovce i gojitelje pasa: 1. Prem su brojke glede težine tiela i mozga promjenljive, te bi se mogle obsežnim daljnjim iztraživanjem izjednačiti, ipak je sada dokazano, da mozag u pasah već u prvoj godini života podpuno đoraste. 2. Najteži pas ima i najteži mozag. Težina mozga raste sa težinom tiela paa, ali u nejednakom razmjerju. 3. Relativna težina mozga mnogo je povoljnija u malenih i laganih pasa, nego kod velikih pasa. 4. U malenog i laganog psa ima na 1000 g. tjelesne težine mnogo više mozga, nego kod velikog psa. Zimotreni i dvostruki godovi. 0 ovom za svakoga šumara i drvarskog obrtnika zanimivom predmetu izvjestio je nedavno prof. dr. Kob. Hartig monakovsko botaničko družtvo na osnovu mnogih iztraživanja. U kratko navesti demo najhitnije iz razlaganja rečenog stručara. Ponajprije razložio je eieli niz pojava, koji se sbivaju u trupu drveta uslied studeni (zime). Kod ciče (ljute zime) steže se trup drveta, te se može od kore ođlupiti, tvoredi ona dojdudeg ljeta na nutarnjoj strani drvni kolut, koji nije čvrsto vezan ili vrlo mlohavo. Time nastaje u drvu „zimotreni" kolut. Pozni mrazovi u mjesecu svibnju uništuju mladi drvni kolut u najmladjih staničnih naslagah. Kora tvori na nutarnjoj strani novi godišnji kolut tako, da tim postaje takozvani „dvostruki god". Uslied naglo nastupivše zimske smrzaviee poslie toplog vremena stegnu se vanjske drvne nasla,ge tako, da se razkole u veliku zimotrenu piič. Na đolnjem kraju debla nastaju mnoge zrakaste i tangencijalne piiči t. j . unutarnje zimotrene razpukline uslied žestoke smrzaviee, ako naglo nastupajude toplo vrieme vanjske drvne naslage otopi i raztegne. Ako se dakle stablo smrzne i uslied toga trup drveta umanji, onda nastaje uslied žarenja sunca (prigrevice) u pozimku na južnoj i jugo-zapađnoj strani raztezanje i odlupljivanje kore. Kora se osuši, a time nastaju rane t. zv. „sunčane puci", te se ovakove rane za njekoliko godina opet prerastu. Upotrebljivanje piljevine (piletine, žagotine). Malo je komu poznato upotrebljivanje piljevine, pa se ipak ona upotrebljava u razne svrhe. Dobro bi bilo, oko bi se sa piljevinom pokusi učinili ondje, gdje je mnogo ima, jer se nebi ona ovako u tutanj razbacivala, a moglo bi se za nju i liepi novčić dobiti. Piljevina upotrebljava se sada u sliedede svrhe: |