DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1895 str. 47 <-- 47 --> PDF |
- 169 — Na oranicah sa 0´23 do 0´ Cn´o praniCne kiseline nije se mogla plodnost gnojenjem aa praniSnom kiselinom dalje povećati. Ako uvažimo, da njeko zemljižte sa 0´05 "/^ sadržaja pranične kiseline, računajuć po hektaru sa 20 centmt. dubljine mekete sadržaje 1500 klgr. takovog hraniva, pa da kod obilne žetve žitarica samo 45 klgr. a kod obilnog uroda repice ili koruna GO klgr. od praniSne kiseline izgubi, onda demo lako pojmiti, kolika mora da bude zaliha pranične kiseline u takovom zemljištu, da može obilnom žetvom uroditi. Kako kod poljskih pitomih rastlina, tako je i kod šumskih pitomih rastlina. Po Schiitzu nalazi se u tlih najlošije vrstnode, na kojih siureka uspjeva, popriečno 0-024 "/o kiseline, a to je oko 3600 klgr po hektaru i na 1 m. dubljine mekote, dočim smreka potrebuje, ako se u šumi ništa nesteljari, kod 100 godišnje obhodnje najviše 100 klgr. pranične kiseline. Najviše nalazimo zakržljane smrekove porastline (sastojine) ondje, gdje im korienje uslieđ na unutri izmedju pjeskovitih naslaga nalazeče se podzemne vode ne može dublje od 1 do 1´5 m. u piesak prodrieti. Zaliha od 800 do 900 klgr. pranične kiseline, koja se na gornjoj naslagi pieska nalazi, nije dovoljna za podpuni razvitak smreke utanoč povoljnili ođnošaja glede vlage i obzirom na to, što je stelarenje izključeno. Vrlo je zanimivo motrenje R. Webera u spessartskih sumah. On je pronašao u uzčuvanih pjeskovitih tlih, koja sa upravo kao stvorena za uzgajanje listnjača, popriečno 0.05´Jo pranične kiseline, dočim je u tlih, koja su uslied stelarenja izcrpljena i samo za uzgajanje smreke prikladna bila, pronašao samo 0012 do 002"/^ pranične kiseline. Prem su opažanja u tom pogledu do danas vrlo mršava, ipak se može uztvrditi, da je valjano i uspješno uzgajanje listnjača potrebito, da ima u dotičnom šumskom tlu (šumištu) najmanje O-OS^L pranične kiseline. U pojedinih slučajevih, ako ima u tlu dovoljno podzeme vode ili ako se pranična kiselina nalazi u lako raztopljivom stanju, onda je netreba baš u toj količini. Svakako je nepobitno, da je tlo važan faktor za proizvadjanje drvne gromađe. Okamenjena šumđ. Iztočno od Kajira u pustinji na zemljištu, na kojemu neima ni traga rastlinstvu, imenito u blizini ugljenare Bir el Fahme, nalazi se čudo božje okamenjenih stasitih stabala. Ova stabala pričinjaju se kao da su izlaštena, a izgledaju sjajno crna ili ridja. Često su takova stabla u velike komade razciepana. Po Ungeru biva to uslieđ promjene toplote. Napokon nadjena su i takova stabla, koja su se posve razpala, te sada takova ,jOkamenjena šuma" zaprema dobru trećinu sa svojimi zazsutinami. Anatomička iztraživanja dokazaše, da se je ova okamenjena šuma prije, nego što su se stabla okamenila, nalazila u stanju prahovitog truhlenja (truleži). Kako su se ovakova stabla mogla okamenit, ostaje tajna, koju do sad nemogoše odgonetati. Ali anatomički lik bezđvojbeno je jednak, kakav se vidi u okamenjenih stabalah pod uplivom novih gejsira na Coiling Laku. Nu skorimi geoložkimi iztraživanji dokazano je, da u onom predjelu nijesu za vrieme okamenjivanja šume postojali geysiri ili kremenita vrela. Prema tomu nijesu se mogla stabla ondje okameniti uslieđ ovakovih ođnošaja, nego se mora uzrok toga u nječem drugom tražiti, što za sad poznato nije. Pitanja*. 1. Buduć kr. zemalj. vlada ima pravo vršiti disciplinarnu vlast prema postojećim zakonom za držav. činovnike nad činovničtvom imovnih obćina, pita se: koji su to zakoni i gdje se nadi mogu ? 2. Naredba kr. zemaljske vlade, odjela za unutarnje poslove, od 21. ožujka 1891. broj 36236 ex 1890. odredjuje medju inim doslovce sliedede: Na ova pitanja odgovoriti će se n budućem broju „Šum. lista". Uredničtvo. |