DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1895 str. 5 <-- 5 --> PDF |
— 223 — ključenjah, vriednim zastupnikom domovine naše, osobito pako obćeljubljenom i Bogom danom nam Banu našemu, Baronu Josipu JelaSiću blagodariti imamo. Nebi se doista naš narodni jezik tako berzo na onaj stupanj popeo, na kojem sad već stoji, da se nije skoro kod svakog učevnog i poslovnog stališa muževah našlo, koji su kriepko nastojali tudjih se jezikah otresti, a svojim se u svakom slučaju služiti. Do6im narodni naš jezik skoro u svima poslovih, koji se promicanja moralnog i materialnog interesa u našoj domovini ti6u, pervu rolu igra; zar da mi šumari sami nazad ostanemo i jednako se jošt pićom svabskog Mihl-a hranimo? — Ne, ne, i kod nas je neobhodno nuždno, da se o naravi, o shodnom njegovanju i 0 gospodarstvu šume nama povierene u našem narodnom jeziku doovaramo . Kao hervatski sin i 20-lietni šumski činovnik, usudio sam se evo — potaknut istinitim domoljubljem — pervi put u materinskom jeziku mojem na literarno polje stupiti, i knjižicu ovu o šumarstvu, pod imenom „šumarski katekizam" na sviet izdati. U njoj će — ako se nevaram — šumari nižega reda mnogo šta naći, što im je znati od potriebe, te što dosad naučiti prilike neimahu. Šumarom višeg reda činit će ona kod izpita novakah u šumsku službu stupiti želećih (Forstkandidaten) ne malu uslugu, a novacima samim biti će ona sriedstvo, kojim će u kratko vrieme sve, što im je znati neobhodno nuždno, naučiti moći. Ako ovo moje dielce žudjenu sverhu postigne, tersiti ću se, da što skorije i drugi dio katekizma istog na sviet izđadem; akoli ne, a ono molim čitajuće obćinstvo, da bi dobru volju moju za dielo primiti dostojalo. U Vinkovcih mSseca serpnja 1849. Spisatelj . Knjižica „Mali šumarski katekizam" počima s uvodom , u kojemu Šporer u odgovor ih razlaže, što je 1 u g, što šuma, što gaj i što je š umarstvo , te na koja se glavna diela šumarsvo dieli. Čudnovato je svakako, što stari naš pisac na treće pitanje: „što se razumije pod imenom gaja (Revier)?" tumači u odgovoru doslovce ovako: „gaj, je niekoji, bio veći ili manji dio šume, ili više dielah šume zajedno, nad kojima je samo jedan šumar postavljen, da pozor ima". Po tomu tumačenju našega staroga pisca bio bi dakle gaj ono, što mi zovemo „šumski kotar ili srez, a to dokazuje iza rieči gaja u zaporci nalazeći se njemački naziv „Revier" . Ovo je tumačenje rieči gaj (Revier) u odgovoru pisca posve krivo, jer sam ja u svom članku pod nadpisom: „Šuma ili drveće u narodnom pjesničtvu i u prozi" (Vidi „Šumar, list" od god, 1887. na str. 186.) dokazao, da je po starini Vodniku gaj ono, što je Niemcu „Hain" (gaj ili šuma „s kterom se umn o gospodari"). Odtud je Primorcu „gajnica" ili krajišniku |