DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1895 str. 41 <-- 41 --> PDF |
— 345 — god. 1882. Planinci austrijski dobro toga se sjećaju. Što je hiljada njihovih marljivih ruku kroz godinu dana sagradilo, odniela je jedna jedioa poplava. Tužna je to bila slika: Prije zeleno polje leži sada zamuljeno, sav prirod je uništen, a zima na pragu! Nije dakle ni čudo, što se bogatiji sviet zauzeo za te siromake, te obilnimi" milodari nastojao, da im biedu ublaži, a učeni sviet počeo tražiti sredstva, kojima će se u buduće sličnim nesrećam predusresti. Mnogo je zvanih, ali malo izabranih; koliko je toga bilo predloženo, što ni iz daleka nebi moglo svrsi služiti, dapače samo pogibelj povećati. Iz svih predloga izabrana je napokon najshodnija metoda; ista se usavršila tako, da danas neima dvojbe o njezinoj dobroti. C. kr. šumar, savjetnik Kieder stekao si je osobitih zasluga za usavršenje njezino. Profesor pl. Seckendorf neumorno je prevadjao francuska djela; putovao sam u Švicarsku i Francesku, te stavljao predloge. Austrijska vlada, a ponajpače njezin ministar poljodjelstva grof Falkenhajn oživotvorio je njegove ideje. — U velike ima se zahvaliti i c. kr. dvorskom savjetniku Salzeru, što je metoda dospjela do sadašnjega savršenstva. Ako predpostavimo, da njeki potok ima priličan pad, onda može on u tom slučaju „bujicom" postati. Bujica ima dvie vrsti. Jedna vrst je periodična. Trošenjem kamena naslaže se mnogo ruševine u koritu potoka, a kad navali voda, onda odnese sav taj materijal u dolinu. Razumieva se, da se ovakova bujica neda sasvim zagraditi, jer se kamen neprestano troši i ruši. Potrebite su samo popriečne gradnje, koje će materijal zaustavljati, da ga voda ne odnese. Druga vrst bujica nastane erosijom. U neznatnom potočiću zaustavi vodu kamen ili klada. Tim nastane mali slap. Voda ili izdube dno, padajuć preko klade ili podruje dno izpod klade. Udari li jako voda, podrovat će ona postrance i obalu. — Potok je već počeo bivati bujicom. Imali u obali vrela ili ako je ista močvarna, onda će biti proces još brži. Šumar bi morao već sada početi zagradjivanjem: pad treba smanjiti, a dno ustaliti, te odvesti vodu iz obale i istu učvrstiti. Obje vrsti bujica nedaju se posve razlučiti, jer su većinom nerazdvojene. Efekt jim je uviek isti — najme: zamuljivanje doline. Tko nevidi bujice, taj jedva ima pojma o sili i veličanstvu njezinu. Predstavimo si jednu bujicu, u koje koritu ima puno ruševina od pjeska, klada it.d. Snieg se počeo naglo topiti ili se prelomio oblak. Potočić počeo rasti, voda u njem brže teče, nego obično, a sa sobom nosi mulj prama dolnjemu dielu. Sa svih strana isto: jarčići dovadjaju mulj u glavno korito. Potok nabuja i krene mulj, lišće, zemlju napokon kamenje i klade. Nastaje užasno veličanstven prizor: krenilo se najveće kamenje. To struganje i škripanje, taj šum, ta grmljavina! Siva masa valja se prama dolini. Eno jedna klada prepriečila se — nov prizor! Kao brdo diže se masa u vis, i krene opet kladu. Napokon je došlo sve u dolinu. Poljodjelac vidi silnu masu — vidi svoje zeleno polje. Sile neima, da masu sustavi, nastaje kreševo ka |