DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1895 str. 44 <-- 44 --> PDF |
— 348 — Da je tomu u istinu tako, prilazem ovdje odlomak mog-matematično-fizioložkog studija: (vidi posebnu skrižaljku). Iz ovoga dade se nadalje i ovo zaključiti: 1. Tekući prirast drva jest obćenito kod stabalja od ´/4 krošnje najmanji, srednji kod ^ krošnje, a najveći kod ´/a krošnje, koji biva tim veći, čim je stablo starije u dobi od 20 spram 180 godina, a gdje su kakove razlike, bit će tomu uzrok ili posljednja proredjivanja ili individualne osebujnosti. Tekući prirast drva izračunan u postotke prama drvnoj masi prije toga obstojećoj izkazuje, da neima u obće bitnih razlika već samo to, da su u mladog stabalja veći postotci, nego li u starijeg; nu stabalje od ´/* krošnje za lužnjak imade obratne brojke, jer je postotak u dobi od 40—80 g. znatno pao, a u dobi od 140—180 god. ostale preskočio. — Ta bi se iznimka kod lužnjaka imala tumačiti izoliranom stojbinom naprama uplivom zraka. 2. Tekući prirast ploda biva po stablu sve veći, što je isto starije. To se liepo pokazuje za stabalje sa ´/* i Vu krošnje i poprečnosti, izkazane za razdoblja od 40—40 godina, to pregledno i jasno tumače. Obće se i ovdje pokazuje, da je ploda po stablu tim više, što je granatije t. j. V4 spram ^jz, spram ^ krošnje. Iz svega dosada rečenoga možemo zaključiti, da prirast drva sa prirastom ploda u stalnom omjerju stoji, i pada li prvi, da pada i drugi, a diže li se jedan, da se i drugi diže. Tekući prirast ploda izražen po 1 m ^ prirasta drva po stablu kod nkupne poprečnosti iznosi za: ´/4 krošnje sa 4-47 hl. = 3-80 mtrc. Va « »4-4 4-44-46 66 „ „„ = == 3.7 3.73.76 66 „ kod lužnjaka. /4 5-37 , =4-55 4-32 „ = 3 24 3-78 „ = 2-83 kod kitnjaka. u n 4-08 „ = 3-05 Reći će se, da kitnjak manje radja napram prirastu drva. Nu ta će raz lika biti u specifičnoj težini, a valjda i u nedovoljno sigurnoj redukciji. Zato ipak zaključujem, da je koli za lužnjak i kitnjak pojednaki prirast ploda po 1 m´ drva, bilo takovo stablo sa ´/4—V2 ili ^U krošnje. Što se pako dobe tiče vidi se, da lužnjak, jer je obće na boljoj stojbini, a možda i starija ina gojitba bila od 80 — 140 i 140—n godine, osobito kod V3 i Vs i ^U krošnje ima više žira na 1 m´ prirasta drva za mladje, nego za starije dobe, dočim se kod kitnjaka broj baš obratno pokazuje. 3. Vriedi li pod 1. i 2. navedeno kao matematično pozitivno, onda nepobitno sliedi: da svaka bilina kao i lužnjak i kitnjak prirodno gojena tim više ploda nositi mora, čim je njezin tekući prirast drva veći, a žir po težini (1 m* == 10 mtrc.) iznosi prvi od posljednjeg u poprečnosti 437o, dakako u dobi, u kojoj još radjati može. U vinogradu od 20 jutara pronašao sam, da je u godini 1893. imao po 1 jutru 15-8 prost. kbm. rozge a 99 kg. = 15-64 mtrc. što iznosi u jedrom |