DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1896 str. 34 <-- 34 --> PDF |
— 32 — pod pritisak znatno pojaćane krošnje mora se ma gdje mu bilo drago nakreniti ili zaviti, te kroz to postaje deblovinaneuzpravna, Uslied tih zavoja nastaju u nutrašnjosti deblovine pletenci ili t. zv. striicker. Iz ovakove deblovine odrezani trupci vrlo su kratko cjepivi, ako li su pako opredieljeni za tesanje ili rezanje, onda pokazuju razmjerno vrlo mnogo odpadka naproti onoj deblovini, koja je uzpravna i gladka. Kod tesane robe ne smetaju toliko gore navedene mane, koliko kod cjepane i rezane robe. Mogao bi gdje tko reći, da te mane po vremenu same po sebi izčeznu, ali bi se onaj kruto prevario, koji bi tako mislio, jer navedene mane samo na oko izčeznu, a u nutrašnjosti deblovine one ostaju kao trajno obilježje tog nekorektnog postupka. Navedene mane ne umanjuju samo kvalitativnu vriednost deblovine, već takodjer silno uplivaju na postotak odpadka. Ako analizom iztražimo nutrašajost stabla ovim načinom kroz cieli viek gojenog, naći ćemo vazda, da uzduž ciele deblovine već jednom zauzet oblik u ranoj mladosti ostane kod iste krošnje nepromjenljiv, a s njime naravno ostane i sama mana nepromieuljivom. Koliko goder puta učini šumar tekom gojitbe u sastojini prelaz iz jedne krošnje u drugu, toliko abnormalnih prelaza nastupi u samoj deblovini. Ako n. pr. krošnja naše sastojine zaprema prije proredjivanja 1/4 ciele visine, što imenujemo I razredom, pak mi tada sastojinu proredimo bilo običnim, bilo Miillerovim načinom tako jako, da poslie tog proredjivanja krošnje budu zapremale ^^ — ^U ciele visine, što označujemo sa II—IV razredom krošnje, tada će uslied toga prirast kvantitativni silno poskočiti, a i sami godovi mnogo širji postati. Dok goder su sastojine sa krošnjom od ´/i ciele visine t. j . I razredom gojene bile, dotle su godovi istina uži, ali i pravilniji bili. Čim su krošnje poslie proredjivanja zauzimale %—^/4 ciele visine, odnosno krošnje III—IV. razreda postale, tim su godovi abnormalno širji postali. Ako li pako tekom dalnje gojitbe pustimo, da se krošnje tako sklope, da opet zadobiju prvašnji svoj oblik t. j . da budu zapremale V4~V2 ^´^^^ visine, tada ponovno postanu godovi mnogo uži, te tako zadobiju prvašnju svoju širinu. Upravo radi abnormalnog razvoja godova nastaju medju njima pukotine uslied smrzelji i to na onom mjestu, gdje nastaje prelaz iz najužeg goda u najširi. Medju užima godovi je obično veći vez, nego li je to medju širima, pak radi toga ovi poshednji moraju popustiti i rastaviti se od užih godova. Kada se u zimi drvni sokovi smrznu, a uz to počme malo žešći vjetar duvati, te sa velikimi i težkimi krošnjami nihati, tada najviše ovakovih pukotina nastane medju godovi, koje nazivljemo okružljivošću. Ovakove pukotine kasnije budu inficirane od gribova, uslied česa se počme drvo u svojoj sadržini razstvarati, te tako nastaje biela i crvena trulež. Svi ovakovi štetni pojavi opažati će se u sastojinah, koje se goje i u obde budu gojile Miillerovim prevršnim sjekom, buduć je to najnenaravniji način, kojim se samo tlo izcrpljuje i slabi za buduća vremena, a kvaUtativni se prirast sastojine njime pogotovo umanjuje. U najnižoj se deblovini imade vazda i najbolja dobrota drva tražiti, koja od tla |