DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1896 str. 18 <-- 18 --> PDF |
- 180 Da li je opravdano, da se šumske štete prosudjuju u odsutnosti prijavitelja? Neznam, kako je svagdje, ali znadem, da se kod njekih oblastih presudjuju šumske štete, a da se k razpravi ne po zivlje prijavitelj. Moje je mnienje, da ovakav postupak nije uviek probitačan, i to s toga, jer izmedju prijave i dana razprave leži obično znatan razmak vremena, za kojega se neke okolnosti promiene, nekoje opet tako završe, da više otežčaju, nego li olakšaju tok razprave, i to sve u prilog štetočincu. Kad lugar zateče štetočinca na šteti, glavno mu je, da ga upozna, a to stoga, da znade proti kome mu je prijavu sastaviti Kad je to lugar saznao i lično ga upoznao, tada ga ubilježi u svoju službenu knjigu i to pod oznakom tekućeg broja. Svojevremeno sastavi lugar propisanu prijavnicu, te ju predloži šumariji. Šumarija pako, primiv istu, izračuna odštetu, provede ju u zapisnik, tako zvani očeviđnik, te ju šalje razpravljajućoj oblasti. Sada se još sravni službena knjiga lugara sa očevidnikom, po tom se k broju prijavnice u službenoj knjizi lugara pribi- Iježi i broj očevidnika i time je šumarija svoj posao sa prijavnicom dovršila. Razpravljajućoj je oblasti sada dužnost, da o prijavljenom predmetu razpravu. zametne i osudu izreče. Kad bi svi ljudi tako pošteni bili, te kod razprave samo istinu i ništa drugo, nego pravu istinu izkazali, tada bi ovaj proces bio brzo riešen; nu pošto tome nije tako, «već svaki voli sebi, ne´^o tebi», to se s toga ne može, a ni ne smije presuda na lahku ruku izreći; a to naglašujem radi toga, jer se ne smije uviek ni šumoštetniku vjerovati, pa makar on i priznavao čin, jer se dogadja, da on uz sve svoje priznanje, ipak laže. |