DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1896 str. 59 <-- 59 --> PDF |
— 313 — Pripitomljene đivje patke. Gospodin šumarnik Lang u Viukovcih odgojio je već u drugoj generaciji đivje patke u dvorištu. Prvo tri godine odgojio je iz šume donesene četiri mlade patke, od tih bio je jedan mužak i tri ženke. Slieđeće godine poleglo se kakvih 13—15 mladih i to sve od jedne ženke, jer su ostale dvije ostale neoplodjene, pošto divje patke u strogom jednoženstvu žive. Onih 13 —15 mladih polegla koje kokoš, koje opet mati-patka, nu samo ih četvero odraslo, jer ih je veoma težko ođhraniti. Hranu ne će naime da uzimlju sa zemlje, nego ju traže po vodi; najradje jedu gljiste. Kada jednom odrastu, onda se hrane s kuruzom kao i ostala živad. Akoprem sada već preko tri godine žive u dvorištu, ipak se ne miešaju sa pitomima patkama, nego su uviek za sebe. Ne trebam spomenuti, da u dvorištu niesu onako liepe, kao što na vodi izgledaju: hod im je gegav, ledja niesu ravna, nego prema vratu uadignuta, grbava, te se čini kao da sn prebijena, vrat spušten dole, a čitava slika više sbijeua, nego izpružena. Lanjske godine su dvije odlotile, a imale su nakanu i ostale, da im za vremena niesu krila podrezana. J. K Uporaba lipoTOg drva u ruskim Icrunskim šumama pokrajine Tula. Akoprem je lipa u Eusiji veoma razprostraujeno stablo, ipak je najviše ima u pokrajini Kazanskoj i Tulskoj. U tim pokrajinama dolazi ona pomiešana sa hrastom, javorom, jasenom, briestom, topolom i brezom. Karakter šume razpoznati ćemo iz sliedećih brojaka: na jednom hektaru nalazi se do 190 lipovih i 130 stabala ostalih vrsti drvlja u debljini od 17 do 55 cmt. i starosti od 60—250 godina. Drvna gromada iznaša po hektaru oko 460 m´, a od toga odpada 310 m^ na lipovo drvo. TI tima šumama gospodari se sa čistom sječom; osim hrasta, koji se pomladjuje sa presadjivanjem, sve se ostale vrsti pomladjuju iz izdanaka, koji osobito iz lipovih panjeva obilno potjeraju. Unovčenje sječine obavlja se dražbom na šumske trgovce, te se za jedan hektar štune dobiva 1000 do 2600 rubalja (rubalj po for. 1.20—1.30). Prodaja se obavlja zimi, a rok izradbe traje dvie zime i jedno ljeto. Posvema zdravo lipovo drvo razreze se na trupce od 70 cmt., te se zatim izpili na daske (piljenice) razne debljine i šalje moskovskim stolarima. Od tog materijala prave se većim dielom okviri i razne rezbarije za svetačke slike. Šuplji trupci izpile se na kratke komade, te se iz njih prave male bačvice za brašno i med. Najzdravije i najljepše drvo izpili se na tanke daščice, iz kojih se prave razni glasbeni strojevi. Jedan kubikmetar takovog drveta plaća se se u šumi sa 2.25 rublja. Spravna, dugačka stabla rabe i za gradja. dočim se grane i ostali nezdravi i grbavi upotrebljuju kao gorivo. — Skupocienije nego li samo drvo jeste lipovo liko ; isto se plaća od stotine : |