DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1896 str. 7 <-- 7 --> PDF |
- 469 — Prema tomu treba u ovoj nizkoj šumi samo V4 drvne glavnice koliko u visokoj šumi, a materijalni je prihod neznatno manji. Želimo li znati na koji se postotak ukamaćuje glavnica uložena u visokoj i u nizkoj šumi valja nam opredieliti vriednost sveukupnoga kapitala kojega reprezentira visoka i nizka šuma i vriednost godišnjeg prihoda visoke i nizke šume. Uzmemo li da nizka šuma daje jedino ogrievno drvo i to 1 m´ po 1 for. bila bi vriednost godišnjeg prihoda 240 for. U visokoj šumi vriednost 1 m^ glavnog sječivnog prihoda znatno je veća, jer je drvo sposobno za gradju i tvorivo, a samo donekle za ogriev, pak se može uzeti vriednost 1 m´ po 4 for. dočim 1 m^ drva dobivenog proredjivanjem u mladjih i starijih sastojina popriečno sa 2 for., to je sveukupna vri9dnost godišnjeg prihoda 240 X 4 -f 48 x 2 = 1056 for. Uzme li se vriednost šumskoga zemljišta po rali sa 30 for; vriednost 1 m^ drvne zalihe, jer u visokoj šumi ima drveća od 1—120 godina, popriečno sa 2 for., bila bi: 120 X 30 = 3600 for. vriednost zemljišta. _ 14400 X 2—28800 for. » drvne zalihe. Vriednost čitave šume =- 32400 forinti. Uzme li se u nekoj šumi vriednost 1 m* drvne zalihe pošto ima drveća od 1—30 godina starog popriečno sa 0*5 for to bi vriednost šume uz istu vriednost zemljišta bila: 120 X 30 - 3600 for. vriednost zemljišta. 3600 X 0-5 = 1800 for. » drvne zalihe. Vriednost čitave šume = 5400 forinti. Uzporede li se prihodi sa glavnicami to bi visoka šuma ukamaćivala svoju glavnicu sa koja 3 % a nizka šuma sa kojih b^lo bez obzira na godišnje troškove. Ovako računa znameniti francezki stručnjak Puton rentabilitat raznih vrsti uzgoja, pak iz toga izvadja zaključak, da se za privatnika i obćine jedino izplaćuje uzgoj nizkih šuma, nipošto pako visokih, s toga dakle da jedino država ima dužnost gojiti visoke šume, akoprem se uzgoj takovih mnogo slabije |