DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1/1897 str. 4     <-- 4 -->        PDF

Niesmo ni oni šumski idealiste, koji odgajaju šumu radi
šume same; a niti ona vrst pristaša čiste zemljištne rente, koja
conditio sine qua non zahtieva od šumskog gospodarstva stanovite
kamate, makar i uz riziko, da bi šumska substancija
mogla time u opasnost dođi; nu s druge strane opet moramo
iztaknuti, da ne bi značilo gospodariti, nego negospodariti, kada
ne bi udesili naše šumarenje tako, da od njega što veći dohodak
ubrati možemo.


Taj najveći dohodak ne ćemo sigurno dobiti onda, ako
budemo čekali na glavni užitak, koji u hrastovim sastojinama
jako kasno dolazi, nego ćemo nastojati, da ono, što od samog
hrasta postići ne možemo, postignemo na koji drugi način, ali
ipak tako, da ostanemo vjerni preduzetoj si zadaći, da ćemo
naime za glavni užitak na koncu obhodnje imati hrastovu šumu.


Buduć da se je kod nas pod zadnje doba počela ovdje
ondje pojavljivati težnja za ugojem čistog hrastika i to
počam od prve mladosti mu, ponukala me je ta okolnost,
da napišem ovu razpravicu; a da u njoj iztaknuti nazori
budu jasniji i razumljiviji, morao sam ju sa ovo nekoliko rieči
kao u ime predgovora uvesti.


Dok posavske hrastove šume niesu još medju državom i
obćinama razdieljene bile, pomladjivale su iste većim dielom
putem preborne sječe, samo neznatni popravci obavljani su
sjetvom pod motiku. U tu svrhu bila je stanovita šumska površina
— oko 300—500 jutara velika — pod zabranu stavljena,
te se je na istoj godišnja potreba na ogrievu i gradji
pravoužitnikom putem priebora izdavala. Počelo se dakako sa
šumama, koje su najbliže do sela bile, te je bilo u principu
(koji se ipak nije svagdje točno obdržavao), da se najprije povadi
biela šuma: jasen, briest, grab, a zatim hrastovi. To vadjenje
na tako ograničenoj površini trajalo je 10—15 godina,
a prema tomu trajalo je isto tako dugo i naravno pomladji