DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1897 str. 52 <-- 52 --> PDF |
- 190 klorophjlom istodobno clogađjaju, dočim se kod bilina višecfa ustroja udovi, koji su bez klorophjla iz organičkih fabrikata zelenih stanica uzdržavaju. Ali u ustrojnoj naravi čudo je stvorova, koji si za izgradnju i uz državanje svoga tiela potrebna gradiva ne mogu sami prirediti, nego si ih od netom opisanih ustrojnih organizama uzeti moraju. Ovamo spadaju sve biline, bez listnog zelenila, i sve životinje — živuća bića — koja uslied najhitnijih uvjeta svoga obstanka naravno ne samo sa zelenim biljkama, nego takodjer često i medjusobno u sukob dolaze. Sva se agrikultura sastoji u tom, da u borbi za obstanak podu piremo one porastline, koje su nam budi od neposredne, budi pako, služeć za hranu naših domaćih životinja, od neposredne kakove koristi. Samo stanica sa listnim zelenilom podobna je, kako smo vidjeli, iz ugljične kiseline i vode ustrojno tielo proizvesti, pa od Liebiga bilo je, u opreci starijom školom, upirući se na mnogobrojne pokuse, sve do današnjeg dana mjerodavno mnienje, da barem neparazitieke porastline sa zelenim udovima, ponajpače pako naše kulturne biline nisu podobne organičku tvarinu (gradiva) staničnoga tinja u se primati. Sa zadovoljstvom konstatujem, da sam u položaju na temelju mojih najnovijih iztraživanja i pokusa izviestiti, da tomu nije tako. Šareni pasulj (phaseolus multiflorus) (Feuerbohne) prima uz razvoj zanimivih nuzokolnosti, kako pomoćju koriena tako i pomoćju lišća slador od škobi i od sladorove trske te priugotavlja iz toga i bez svietla ne samo u zrnu listnog zelenila, nego takodjer u stanicama tjenice (Obei´hautzelle) obilnu množinu škrobi. U kvantitativnom pogledu još važnije mjesto, nego li ugljik zauzimlje kod izgradnje bilinskoga tiela voda. Ne računajuć ovamo lučbeno vezanu vodu, sadržavaju sve djelatne stanice u staničnom tinju i sadržim (Inhalt) jošte i kapljevitu vodu, od koje se, ako nije zrak podpunoma vlažan, stanoviti dio kano para neprestano izhlapljuje. Sa livade, oranice, a još više iz kakove šume izparuje za vedra ljetna dana i uz proniiihivanje vjetra više vode nego pri inače istim okolnostima, za isto vrieme sa isto tolike vodne površine. Da prema tomu vegetacija na vlagu zraka barem lokalno silno uplivati može, o tom neinia dvojbe, pa upravo u najnovije doba pokreću sve kulturne države velikim umnim i materijalnim aparatom, da ovaj upliv brojkami izraze. Ipak su pokusi, pri kojim se je mislilo, de je naravna i po sebi jasna predpostava; da jakost i veličina izparivanja (transpiracije) ovisi od istih čimbenika od kojih ovisi i množina izparujaće se vode sa vlažnoga kojega tiela, doveli do posve nenadanoga rezultata, da je množina iz neke šume tečajem vegetativne koje periode izhlapljene vode često veća, nego sveukupna |