DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1897 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 564 — treću hrpu hrastovi lužnjaci (Q. lucorum; Haineichen), a u četvrtu lirastovi zimzeleni (Sempervirentes; Immergriine Eicheu)*. Pojedine »fele« hrastova hrvatske flore narod razlikuje bilo po listu, bilo po plodu ili po drvu, pa su odtuda i nastala narodna imena: sladun, sladka granica, granik, bjelčić, rudljikovac, brdu jak, gr adu vina, golubinjak, livadnjak, živičnjak, cerovac, dubac, melnjak, kitnjak, stežaj, kostanjec i druga, koja pribilježismo u narodu i o kojima više onom prilikom, kad budemo pisali 0 hrvatskom hrastu. Ovom prilikom imamo na oku samo rod »hrast« (Quercus). Pojedine zemlje u Evropi imadu osobite svoje pojase hrastova. Iz Španije poznamo vrste, koje se odlikuju rubom lista, koji je cjelovit, prelazeći raznim oblicima u izverugan oblik. Za Evropu navadja R i c h t e r ove vrste hrastova: Q u e rcus Robur sa 82 forme, Q. Haas sa 1 formom, Q. sessiliflora sa 51 formom, Q. dschorochensis, Q. lanugin0sa (= Q. pubeseens) sa 81 formom, Q. Delechampi, Q. conferta, Q. Toza 1 formom, Q. 11 ex sa 43 forme, Q. suber sa 10 forma, Q. Infectoria sa 1 formom, Q. humilis, Q. lusitanica sa 7 forma, Q. Cerris sa 2 forme, Q. aegilops sa 2, Q. maceđonica sa 1 formom, Q. muza u r a, Q. p s e u d o-s u b 6 r sa 3 forme, Q. c o c c i f e r a sa 3, Q. calliprinos sa 7 i Q. Aucheri. Ukupno 20 vrsta sa malo ne 300 forma, kojima se naročito iztiče Hrvatska i Slavonija. Osim forma ima i križanaca izmedju hrasta-brdnjaka i lužnjaka, izmedju sladuna i brdnjaka itd. Mnoge se od ovih forma odlikuju osobitim oblikom lista, druge pak oblikom ploda ili korom, ali ih daleko nadmašuju hrastovi na Iztoku, naročito na Taurusu. Pristav bečkoga dvorskoga kabineta, dr. Teodor * Ovako je razdielio hrastove Vukot´.iiovid u svojoj radnji: „Beitrag zur Kenntnias der kroatischen Eichen". (Verhandlj 6. zool.-botan.Gesellsch. Wien. (1889.) besonders abgedruekt (str. 1—8.) — Dr. K. Kichter u djelu: „Plantae Europeae" (Leipzig 1897., str. 55—72) dieli europske vrate u sekciju Lepiđohanos, a ovu u subsekciju: Robur, Ilex, Gallifera, Cerris i Coccifera. |