DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1898 str. 27 <-- 27 --> PDF |
— 275 — Suha Rječina, porasla je ugledna breza, prama selu zahvatila je crnogorica, dočim se je nad ovu uzdigla šuma bukova, u kojoj je porasao i bieli javor (Acer Pseudo-platanus). U jeseni, kada lišće breze i javora požuti, a ono bukve «zaplameuje», ovo je jedan od najzanimijih jesenskih krajeva u domovini´ Iglasto drveće zalazi u nas i u alpinsku floru, ali se ne uzdrži nikada tako visoko kao bukva, glavni zastupnik pontske Hore, primajući u velikim visinama oblik kosodrvine (Krummholzform). Ovo smo iztakli u svojoj radnji «B j e 1 o g o r i c a Gorskoga kotar a», koja je štampana u «D u m a r s k o m listu » g. 1896. br. 8—10. Dodajemo, da smo takove bukve našli i na Velebitu, gdje n. pr. na Velikoj Visočici zalaze malo ne do tjemenice, stvarajući medju pećinama i škrapama tako gustu šumu, kojom se ne bi čovjek probio nikada. Poslije ovoga pripomenka, prelazimo k pojedinim vrstama iglastoga drveća i grmlja naše flore, pa ćemo uz put svratiti pozornost i na susjedne, naročito slavenske balkanskoga ostrva zemlje. Smreka Picea excelsa Liuk. Glede latinskoga imena smreke vlada od davna u botaničkoj sistematici prepirka, odkuda se je uvukao metež i u školske knjige, pa i u naše, kojemu treba da se stane na put. Tomu metežu kriv je sam veleumni L i n n e, koji je zamienio latinska imena. Rimljani zvali su jel u «abies», a smrek u «picea», nu Linne je ta imena zamienio, a kada im je još dodao ime roda «pinus>, bijahu metežu vrata širom otvorena, koji su nekoji botaničari još i povećali. Linne zvao je smreku Pinu s Abie s (1753.), Miller Abies Picea (1768.), Du Roi Pinus Picea (1771.), r^amarck P. excelsa (1778.) i Abies excelsa (1805.), Karsren (180.), P. vulgari s Link (1830.). Danas je za smreku prihvaćeno obćenito ime Pice a c X c e 1 s a, a obzirom na sistematiku i nomenklaturu ima svakomu botaničaru biti uzorom čuveno djelo: «Die natiirtichen |