DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1898 str. 38 <-- 38 --> PDF |
— 332 — Iglasto drveće i grmlje hrvatske flore. Piše Dragutin Hire. (^Nastavak;. Ariš. Larix europaea D. C. Pinus Larix L. (1753.); Larix decidua Mili. (1768.); Abies Larix Lam. (1805.). Niemci zovu ariš «Larche», Talijani «Larice», odkuda je valjda postalo i hrvatsko ime ari š ili areš , koje nam za Dalmaciju bilježi S u 1 e k. Slovenci poznaju ariš kao m a c e s e n m a c e s e 1 j, m e c e s e n ili m e c e s e n, dočim ga zovu Slovaci na Karpatima smrek, a smreku svršćina, a Rusi listvenica. Ariš je naše najkrasnije iglasto stablo, a najznačajnije za Alpe i Karpate i tko je gledao one ogromne šume od ariša na Semeringu ili na Karpatima, taj toga utiska ne može da zaboravi. Na Karpatima, odnosno Visokim Tatrama, divili smo se ogromnim šiimama smreke, kad smo se iz Smokovca (Tatra Fiired) zaputili prama Poljskomu Grebenu. Sto smo se više uzpinjali, gubila se sve to više smreka, a pojavljaia se šuma ariševa, kojii je poslije zamienila klekovina. Kad smo pak jednoga dana iz Poprada krenuli na Matru, stupili smo najprije u šumu hrasta i cera, lipe i javora, grabra i lieske, dok nas primi krasan borik, dalje ciele šume od sosne (Arve; Pinus Cembra), a napokon smo zamakli u šumu ariševu, pasući si oči po onoj svježoj i miloj zeleni, po onim nježnim i dugim granama i zviezdoliko poredanim iglicama, kojima se vjetar poigravao. Divotan je ariš onda, kad je porasao uz mrku smreku ili jelu, a dražestan, kad druguje sa uglednom brezom, dočim je u zimi pust i gol, a ariševa šuma mrtva. Nu čim priroda skine težko zimsko breme, ariš se zamladjuje i prije, što je izlistao, zakiti se poput rtibina crvenim, ženskim i žutim mužkim resama. U nas ima ariša po Gorskom kotaru, ima ga po Sloseru i Vukotinoviću na Velebitu, na Maceljskoj gori oko Trako |