DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1898 str. 53 <-- 53 --> PDF |
— 347 — imade pred očima samo redovite okolnosti. — Ne ima pako dvojbe, da je slučaj, da je njetko uslied diobe ostao bez kućišta izvanredan slučaj, koji se prema intenciji §. 20. uvažiti mora. Proti takovom izloženjix moglo bi se iznieti, da član iztupivši iz zadruge, koj ne dobije sgrade u naravi, da dobije ekvivalent u novcu, za koji si može nabaviti sgrade. — Nu proti tomu vojuju sliedeći razlozi: Obično taj ekvivalent nije tako velik, da bi si odieljeni član mogao za nj nabaviti novu sgradu, a uz to se isti ne izplaćuje uvjek u gotovom, već se kao tražbina uknjiži na nekretnine temeljne grane.—Takav odieljenik bi ostao bez zgrade akoprem je pravoužitnik u siimah imovnih obćina; što bi se očito protivilo intencijama temeljnili krajiških zakona od 1807, i 1850., kao i kasnijih zakona i naredaba. U takovom slučaju svakako pripada B-u gradjevno drvo a imovna obdina može tražiti, da za nj plati sniženu pristojbu, koja i])ak ne bi smjela biti veća, od onog diela spomenutoga ekvivalenta, koji odpada na materijal, gradit se imajue? r^građe. 2. Ako pak temeljna zadruga nije posve potrošila ccbiveno drvo za gradju, to će se pretek takodjer prigodom diolc:; razdieliti. — Kova grana B imat će tad dobiveni dio te gradj; upotriebiti za novu gradnju. — Samo za shičaj, da dobivena gradja ne bi dostajala, tad imade B pravo prema pod 1. iztaknutim načelima, da dobije toliko gradje, da ova gradja sa onom, jur dobivenom prigodom diobe, odgovara kompetenciji, na koju je grana B ovlaštena. §. 22. naputka A. zakona od 11. srpnja 1881. Pitajmo se, što se je sa tim paragrafom htjelo polučiti? Ja mislim, da se je ustanovom tog paragrafa imalo polučiti to, da svaki pravoužitnik mora upotriebiti svoju kompetenciju samo za sebe, pa makar mu ona i ne bila potrebna. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1898 str. 54 <-- 54 --> PDF |
— 348 — Da smisao tomu paragrafu n istinu tako glasiti ima, utvrdjuje me u tom prva alinea tog paragrafa, jer izrično veli, da pravoužitnik dobiveni materijal ne smije prodati ili za druge vriednostne predmete zamieniti ili ga darovati. Po mojem mnienju ovaj paragraf ne diše duhom racionalnog gospodarenja, jer čemu nekom nešta narinuti, čega ne treba; pravo pako, dobiveno zakonitim putem, napustiti nije racionalno. Iz toga sliedi, da ako je pravoužitniku doznačen njeki kvanttim drvnoga materijala, da ga mora. primiti, ili ako ga ne treba, to da ga može ostaviti u drvosjeku, ali time ga on nepoklanja imovnoj obćini, jer to ne smije da bude. Ako dakle pravoužitnik ne treba pomenutog materijala, te ga ostavlja, tada sa tom njegovom kompetencijom razpolaže imovna obćina i to po §. 35., koji kaže: da može takav pravoužitnik dobiti svoj dio istom onda, kada se proda i to u novcu». Kako se vidi, ova dva paragrafa stoje u očitoj opreci, jer što §. 22. zabranjiije, to §. 25. dozvoljava, to jest, on prodaje doznačeni kvantum po pravoužitniku neuporabljen, te mu onda uručuje utržak. Čemu se dakle zabranjuje prodavati taj materijal pravoužitniku samom, kad to i kašnje mora biti; zar nije racionalnije dati pravoužitniku njegov dio, pa on neka s njime po svojoj miloj volji gospodari; zar neće on bolje unovčiti svoje blago, nego tko drugi njegovo ? Zar nije tom ustanovom dirnuto u pravo pravoužitnika, kad mu se ne dozvoljava, da sam svojim razpolagati smije? Nemanje je druga alinea §. 22. u velikom protuslovlju sa §. 26., jer dok §. 25. govori o prodaji doznačenog materijala i diobi utržka dobivenog za taj materijal, to ova alineja zahtjeva, da onaj, tko takav prestupak počini, mora podpunu pristojbu uplatiti u blagajnu imovne obdine. Dakle, ako je pravoužitnik N. prodao njemu doznačeni kvantum drvna materijala, koga je bezplatno dobio, to on mora da naplati, recimo, 25 forinti, jer toliko iznaša podpuna |