DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1898 str. 7 <-- 7 --> PDF |
— 301 — marski stručnjak Alfred Puton, koji preporuča, da se etat u prebornoj šumi ustanovi tim, da se ili propiše broj izvadit se imajućih stabala, ili da se propiše promjer, od kojega počamši se imadu stabla sjedi Još nješto dalje je išao Antun Ticliy, koji u svojoj razprav\ »Die Forsteinrichtung in Eigenregie» preporuča, da se uvedu razredi debljine (Stiirkeklasse), t. j . da se svako stablo uvrsti u odgovarajući razred, ne prema svojoj starosti, nego prema svojoj debljini i da se u račun uvedu kružne ploštine. On je medju prvimi, koji su uveli u račun kružne ploštine stabala. Tu ideju je dalje liepo razvio ravnatelj dobara Hufnagl u svojim razpravama, otisnutim u »Oestereichische Vierteljahresschrieft » od god. 1892. svezak IV. i od god. 1893. svezak II. Te razprave prevedene su na hrvatski, te su otisnute u Šum. listu od god. 1895. Na žalost su otisnute sa veoma mnogo tiskarskih pogriešaka, usljed česa je smisao čestokrat izkrivljen. Tu je Hufnagl medju inim upozorio na vanredno važnu okolnost, da je u normalnoj prebornoj sastoji ni sbroj temeljnica pojedinih razreda debljine približno — da posve jednak. Tu istinu nam je za naše preborne šume u gorskom kotaru Ijepo dokazao gosp. kr. drž. šumar Tvrdonj u svojoj razpravi »Preborna šuma» (vidi »Šumarski list» od godine 1898 svezak 1.) Na temelju tih pravila i daljnjih opažanja su spomenuta gg. konstruirala pravila za ustanovljenje godišnjeg etata u prebornoj šumi. Hufnagl je u spomenutoj razpravi od god. 1892. sasvim napustio obhodnju (Umtriebszeit), te je mjesto nje uveo obhodnjice (Umlaufszeit). Obhodnjicu, t. j . vrieme, kroz koje hode da S9 sječinom obadje cjelu šumu, uzeo je sa toliko godina, koliko je godina potrebno, da jedno stablo toliko priraste u debljini, da iz predzadnjeg razreda debljine dodje u zadnji, t. j . u najdeblji. |