DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1898 str. 20 <-- 20 --> PDF |
— 390 — pridke, koje dugo služe, pravi bičala i štapove (biščala), prodava liepo obojeno, mirisavo, žilavo i trajno drvo tokarima i stolarima. Od ploda peku rakiju «borovičku», tucaju borovicu u duhan, da miriši, kade njome sobe i staje, kuhaju ju, obiru onu mast i mažu bolne noge, zoblju ju radi slaba želudca, meću u svinjsko meso, rabe grane za cimere, u Primorju i za Božidna stabalca, tuku po njoj rado drozdove bravenjake ili brinjevke (Turdus pilaris; Wachholderdrossel), koji zoblju s m r i e k i n j e, radi osobito tečna mesa. Smričiiia ili planinslta borovica. Juniperus naiia Willd. (J. alpina Clus.; J. sibirica Burgsd.; J. saxatilis Hort.; J. montana Hort.; J. communis var. nana Loud. — Zwerg — ili Alpenwachholder). Smricina, kako zovu ovu borovicu u Gorskom kotaru, veoma je značajna za alpinsku floru naše domovine i pristali joj nakit po onim bliedim dolomitnim stienama, vapnenim orušinama, koje krasi svojim tamno-zelenim i tupim iglicama. Smricina je kratka debla i gusto granata i mnogi je alpinski putnik pod njom ili baš i na njoj rado odmorio. Prava joj je domovina u alpinski m i subalpinskim krajevima Evrope, sjeverne Azije i sjeverne Amerike; planine u Švedskoj, Škotskoj, Englezkoj, na Islandiji, na Pirenejima, Apeninama, u Traciji, Macedoniji, u Sibiriji, Kamčatki, na otoku Sitki, oko Hudsonova zatona, na Labradoru i t. d. U Bosni ima smričine na Lisin, — Plasa i Cvrstnici-planini; u Hercegovini na Jastrebici u Bieloj gori, na Komu i Malom Durmitoru u Crnoj gori, u Srbiji po goletima Kopaonika na više bregova u Bugarskoj. U Dalmaciji raste smricina, gdje ju zovu planinsk a češmika na Velebitu ,Osoru, Dinari, Biokovu. U Gorskom kotaru našao sam smriČinu na Viševici i Bitoraju, gdje nije tako bujna kao na Eisnjaku; kržljavija je na Snježniku, Medvrhu, Guslicaraa, Jelencu, a ne manjka u Primorju Suhomu vrhu, Velikomu Obruču, Grlešu i Platku kod Kamenjaka. |