DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1898 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 393 — jednu zove Neilreich globosa, a šmrikulje su joj krugljaste, a kad zrele crvenkaste do crno-zagasite, dočim su u odlike ellipsoide a elipsoidne, na podini zaužene i zagasito crnomodre*. Krupnozrna morska borovica kod nas je običnija, dočim je u Istriji i Dalmaciji riedja, a osobito liepa na Braču, Rabu i Hvaru. Obje se šire u zemljama, što leže oko Sredozemnoga mora; ima ih i u Hercegovini (Gljiva kod Trebinja, Drača kod Pridvoraca) u Crnoj gori, a ne manjkaju Bugarskoj, dočim nam nije poznata iz Bosne. U Srbiji raste «crvena fenja» na kopaoničkom podgorju, izpod Stola idući Maglicu, a najviše oko Raške u Cačanskoj. Somina. Juuiperus Sabiiia L. (J. foetida Spacli; Sabina officinalis Garcke (1858.) — Sadebaum, Sabenbaum, Sevenbaum). Somina je obično povaljen ili pridignut, riedje izpravan grm i značajan za planine južne Evrope, uzpinjući se u Alpama i preko 2300 m. visoko. Pojedince je porasao i na sjevernim Alpama i na Karpatima, gdje ju Slovaci zovu «klašterka ». Ima je u Maloj Aziji, Kavkaziji i u toplijim krajevima sjeverne Azije. N j m a n ju navodi i za Pireneje, Ape- nine, Dalmaciju, Crnu goru, Bosnu, Srbiju i Banat. U Dalmaciji ima somine na Paklenici i Biokovu, u Crnoj gori, gdje ju zovu «somiua» kao i u Srbiji, raste ua Bieloj gori, Durmitoru i Komu, u Srbiji po nepristupnim krševinama na Stolu i iza Zloga u Crnorečkoj, u krševitoj provaliji poznatoj pod imenom Gaura Lazaru. Za Hrvatsku zabilježio nam sominu prvi dr. Kling graff, koju je našao na gori Samoborskoj, ali vrlo žalimo, da je nema u njegovu herbaru. Pokojni Zelebor, bivši pristav dvorskoga muzeja u Beču, putovao je gornjom Krajinom godine 1863. i 1865., botanizirao na Kleku, Visočici, oko Plit * Beitrag zur Flora der Militargrenze Oroatiena (Verhanđl. d. k. k. zool. bot. Gesellsch. Wien. Bd. XVIII., p. 762--770). |