DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1899 str. 41 <-- 41 --> PDF |
^ 95 ~ Dombrowsk i Eraat von, die eiugefriedete Wildbaha als Ideal eines Hocbwildrevieres in den Culturlandern, Eiae jagdlicli-wirtlischaft liche Studie. Cothen. Ciena 1 for. 50 nč. Isti , der Feldhase. Naturgeschichte, Hege und Jagđ. Eine Moao graphie. CiJthen. Ciena 1 for. 50 nč. Raesfelđ , das Rothvild. Natarbeschreibuug, Hege nnd Jagd des heimischen Edewildes in freier Wildbahn. Mit Testillustrationen und Farbendrnckbildern. Berlin. Ciena 8 for. 40 nč. Graine r Hofphotograpb, auf freier Wildbalin. Thierstuđie aus den Hocbalpen mit Motnentaufnahmen. Begleitext von Artbur Acbleitner gr. Folio (12 Heliograd. mit 12 Seiten Text) Berlin. R. Schuster. U platno uvezano 30 maraka. Hilfstafel n zur Inhaltsbestimung von Baumen u. Bestiinden der Hauptbolzarten. Herausgegeben naeh den Arbeiten des Vereines deutscher forstlichen Versucbsanstalten. Berlin P. Parey. Ciena 20 maraka. K r 0 p f E., "VVeiđgerecbte Jagđ. Ein Vademecum fiir den Jager. Neuđamm. Ciena 4 marke, uvezano 5 maraka. W a n g Ferdinand, die Gesetze der Bewegung des Wassers und des Gescbiebes, die Berechnung der "VVasserabflussmengen und der Durchflussprofile, fiir Forsttechniker. Wien. Ciena 1 for. 50 nč. 6 r i m a 1 Mare, prigodne bilježke o počelima narodnoga gospodarstva. Sa francuzkoga preveo Milan K r e š i ć. Zagreb 1898. Tisak dioničke tiskare. Ciena 30 ne. Kao što svake godine, izašlo je ovaj put u njemačkoj literaturi više šumarskih i lovačkih koledara, koji će našim čitateljem već od prije poznati biti, s toga ih pojedince ne spominjemo, tim više, što za naše odnošaje odgovara još najbolje naš domaći šumarski koledar, kojega uredjuje nakon smrti blagopokojnoga šum. nadzornika Vrbanića.g. šum. nadzornik Vatroslav Raeki. Samo mimogred budi spomenuto, da su se u novom izdanju za g. 1899. podkrale u rentovne faktore neke pogrieške a naročito, da je izpušten faktor za prolongaciju l´O p" . Pošto već i u starijih izdanjih ima nekih pogriešaka u tih rentovnih faktorih, to će kod sliedećeg izdanja biti od nužde, da se svi ti faktori temeljitoj reviziji podvrgnu. Vriednost samoga koledara to medjutim mnogo ne tangira, jef se ti faktori i onako u praksi osobito mnogo ne rabe. Književne ocjene. Prigodne bilježke o počelima narodnoga gospodarstva. Sastavio Mare Grimal sa francuzkoga preveo Milan Krešie. Već snio gore spomenuli medju novimi djeli i ovo maleno djelce, kojega je u hrvatskom prevodu |
| ŠUMARSKI LIST 2/1899 str. 42 <-- 42 --> PDF |
-~ 96 izdao vrieđni tajnik trgovačko-obrtničke komore zagrebačke g. M. Krešić, koji je već nekoliko dobrih stvari pred naše obćinstvo iznio. Ovo je djelce u prvom redu namienjeno radnikom, koji za većom naobrazbom teže. Dobro je učinio g. prevodioc, da je ovo djelce izdao, koje popularnim načinom, a vrlo u kratko — u svem 46 stranica malenog formata — razlaže glavne zasade narodno-gospodarstvene nauke. Akoprem je ovo djelce pisano u prvom redu za inteligentnije slojeve radnika, ipak možemo reći, da ee dobro doći i drugim,´ kojim u obće ova nauka poznata nije, a žele se sa glavnimi zasadami iste upoznati. Ova će međjutim knjižica dobro doći i onim, koji su već kada učili ovu nauka, ali se kasnije s njom nikada bavili nisu. Upravo takovih biti će medju našim šumarskim stručnjacima više, kojim mnogi zvanični poslovi ne dozvoljavaju, da se još i ovom naukom bave. Stoga bi ovakovim, mogla ova knjižica dobro doći, da si u kratko vrieme — jedne večeri moći je tu knjižicu lahko pročitati — mogu i opet dozvati u pamet glavne zasade ove nauke, koja je u obće zanimiva, a tako rekuć svim Ijudem više ili manje potrebna, njezina se pako važnost po šumarske stručnjake, upravo u novije doba u Njemačkoj sve više uvažava. Sasvim je razumljivo, da su neke težke partije ove nauke u ovoj knjižnici sasvini kratko, dapače prekratko izpale, ali se to mora izpričati time, što je ta knjižica u prvom redu namienjena radnicima, kojim je obća pređnajbrazba većinom vrlo malena. čitavo gradivo podieljeno je u četiri poglavja sa malenim uvodom. I. Poglavje govori o proizvodnji i dieli se u podpoglavja, koji nose naslove: Prisvojenje; Sloboda rada i radnika; Sigurnost, pouka i dobre ćudoredne navike; Razdjelba rada; Strojevi; Udruženje. II. Poglavje o mieni i kolanju dobara, dieli se u podpoglavja sa naslovi: Sigurnost; Trgovina; Vjeresija; Banke. III. Poglavje govori o tom, kako da se dobra porazdiele, a podpoglavja imadu samo ove naslove: Poduzetnik; Radnik. IV. Poglavje razlaže, kako se dobra troše, a podpoglavja obrazlažu : Razvoj potroška; Razkošnost — Štednja; Porez. Die Stellung đes Buchenhoehwaldes im doutschen National- TermOgen. Herausgegebeu in Auftrag des Vorstandes der Vereinigung mitteldeutscher Waldbesitzer von Forstassessor Kutsch. Medjn mnogobrojnim djelima i djelcima njemačke stručne literature, zapelo nam je oko na naslovn ovoga djelca ili pravo rekuć brošure. Iz samoga naslova već se vidi, da se tu razpravlja pitanje, koje je od osobitog interesa i za nas. Prilike srednje Njemačke u mnogom su slične našim. Ovo se tiče u prvom redu zemljišta i klime, pak formacije samoga gorja. U tih je predjelih bukva vladajuće drvo kao i kod |
| ŠUMARSKI LIST 2/1899 str. 43 <-- 43 --> PDF |
^ 97 — nas, a u toliko, koliko osim bukvika u nas ima više hrastika, tamo je više četinjača. Mi prodajemo lahko naše hrastove, a oni svoje četinjače; nu mi jedni i drugi ne znamo, što ćemo sa bukovinom, te imamo i mi i oni previše. Akoprem su Njemci uslied boljeg centralnog položaja, veće gustoće pučanstva, većeg bogatstva i velike industrije, u obće u boljem položaju nego li mi, ipak imadu i oni sa svojimi ogromnimi bukvici kubure, kojih ima u Njemačkoj još do 2,050.000 hektara Sve su te bukove šume davale prije nešto veću korist, dok je bukovina, ili bolje rekuć u obće drvo, bilo glavno ogrievo, nu danas upravo zbog silne industrije i guste željezničke mreže glavno je ogrievo kameni ugljen, a u nekih predjelih čak i treset. Ova su se ogrieva zbog svoje jeftinoće, a razmjerno velike uporabne vriednosti, tako svuda udomaćila, dapače mjestimično skoro sasvim iztisla ogrievno drvo, da je ciena istoga u zadnje vrieme dosta osjetljivo pala. Ta je nevolja tim veća, što su sve te prostrane šume gojene kao čisti bukvici, kojim je svrha producirati ogrievno drvo, a to se za čas preinačiti ne može. Pošto pisac priznaje, da upravo bukove šume davaju velike p os r e d n e koristi, to zaključuje, da ih ne valja sasvim napustiti, već ih valja pretvarati u mješovite šume. Na zgodnih mjestih neka se uz bukvu goji hrast, a na drugih četinjače. Uz to mogu se upravo u bukvicih još gojiti i druge vrsti drveća, koje nisu sposobne, da se u čistih šumah uzgajaju, tako: javor, jasen, briest, topola i breza. Velika važnost bukvika leži još u tom, što bukova šuma najmanje od kojekakovih nepogoda, navlastito od zareznika trpi. Sama bukovina — veli pisac — nije tako loših tehničkih svojstva, kako se obćenito misli, pa da bi stoga zaslužila, da se u većoj mjeri kao gradja i tvorivo rabi nego li do sele, tim više, što je uspjelo impregnacijom najveću manu bukovine, naime njezinu slabu trajnost produljiti. Parenjem pako, uspjelo je svladati i krhkoću bukovine, te je to pitanja riešio Thonet, čije su stolice od bukovine tako rekuć svemu svietu poznate. Pisac zaključuje .stoga, da bi se bukovina morala više rabiti navlastito za popodjivanje, jer da su bukove frize dosta trajne i liepe, a mnogo jeftinije od hrastovih, a mogla bi se bukovina i za stube u kucah rabiti. Najvišj pak bukovine morale bi trošiti željeznice, tako, da se služe bukovim podvlakama. Tu bi morala sama država dobrim primjerom prednjačiti: da dade državne zgrade popodjivati bukovim dužicama; da traži za svoje željeznice u što većoj mjeri bukove podvlake; daše za tarac po gradovima upotriebe bukove kocke; a uz to, da se za bukovinu uvedu na državnim željeznieamjeftinijicienici. |