DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1899 str. 56 <-- 56 --> PDF |
— 566 — posvud okružuje, to ako nije oblačno, pričinja nam se sve, što se na zemaljskoj površini prostire, maljušnim i neznatnim. I same visoke šume pričinjaju nam se kao koprena tla samo, slabo se razlikujuć od prirodnih sagova, kakove nam se pričinjaju livade i polja. Drugačije je u tom pogledu za oblačnog vremena, tada bo dolazimo do osvjedočenja, da obličje zemaljske površine upliva na atmosfiirske dogodjaje. Namiče nam se s´ toga i nehotice pitanje: po kojem zakonu uzsljedjuju gibanju i razne dogodovštine atmosfare (uz dušni ocean), u koliko upliva na iste površje naše zemlje, i koja uloga pripada u tom pogledu šumi ? Pošto riešenje tih pitanja nije još dovoljno razpravito, to demo se samo obazrieti na pitanje, da li šume u obće uplivaju na množinu oborina, i da li sume napose uplivaju na porazdiobu godišnjih oborina ? Ova pitanja razpravlja u »Centralblatt fiir das gesammte Forstwesen« u svezku 5. i 6. o. g., c. kr. šumar, savjetnik Richard Kopeckv, sliedećim poredkom: Konačno riešenje tog pitanja bilo bi preunagljeno, ter je ovoj razpravi svrha, lih stanovište tog iztraživanja razjasniti, a samo riešenje tog pitanja pospiešiti i unapriediti. Malo su još doprinieli historični, koli statistički, toli i fjsikalni pokusi meteorologiČkog iztraživanja, ka konačnom riešenju istog pitanja. Meteorologija je znanost, koja za podkriepu i dokaz svoje nauke iziskuje osim experimentalnih pokusa, još mnogobrojna opažanja, za koja su od potriebe točni i pouzdani instrumenti i pouzdanici za tu svrhu dorasli i skloni joj, jer samo tada demo moći sakupiti nuždne, valjane i uporabive meteorologične podatke, koji su po samu statistiku od velike važnosti. Zato če se i pitanje, da li šume uplivaju na množinu oborinš, i njihovu porazdielbu, moći konačno tek onda riešiti, kada mnogobrojna i mnogostrana pouzdana iztraživanja u tom pravcu izvedena budu. |