DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1900 str. 17 <-- 17 --> PDF |
— 273 — svibnju. Tada danju obično po kladali i kori stojećih stabala ili po granah mrtvo hodaju, ili na mjestu stoje, obično po dvoje, naime mužak i ženka«. Pod veČer i jutrom preliedu pojedini ili po dvoje, od mjesta do mjesta, dozivajuć škripanjem mužak ženku«, Na str. 94. veli: »Početkom lipnja leže ženka svojih 30 — 50 jaja u pukotini hrasta; te se onda od ležišta nedaleko na drugo stablo preseli«. Najviše i najlaglje sabiru se isti za vrieme parenja, dočim je poslie toga samo po mutnom vremenu i onda za vrieme zimskoga cjeciva to moguće«. G. 1876. sabrano je 359 zareznika 15 ličinaka i 37 kukuljica a 1877, već 3060 zareznika, 1 ličinku i 1852 kukuljica a nagradjeni su bili u svakom od 4 šumska kotara po 1 lugar. Uspjeh je znatan a i važan, jer je »po!ag izkustva 10—15 grčica dostatno za najjače hrastovo stablo, koje je za francezku dužicu I. razr. sposobno bilo, tekom jedne godine tako ga raztočiti, da je isto samo za šljivarice uporabivo postalo, a time na trećinu svoje vriednosti palo«. Iv. St. u svom »Pismo iz Slavonije« u »Šumarskom listu« 1889. str. 2. veli za hrast lužnjak, da mu uz gubara najviše škodi »hrastov skarambeč (Cerambyx heros), kojega ličinka debelimi svojimi prohodi lužnjakove deblo tako nakazi, da se ono jedino za gorivo rabiti može«. Hankonji spominje kao štetnike visokih šuma slavonske Podravine »hrastovog škarambeča (Cerambyx heros) i druge škarambeče (Cerambyx detritus arcuatus), koji su najznatniji oštetitelji samoga drva hrastovoga, pa je njihovo bitisanje i žderanje u starih šumah upravo karakteristično za ovu okolicu i klimu«. Cljtus detritus L,, Cljtus arcuatus L. Sla vonska Podravina. Hankonji ubraja ove dvie vrsti kozlića medju štetnike, što sam naveo već kod Cerambyxa. Aromia moschata L Slavonska Podravina. Hankonyi navadja ovu vrst na 62. str. svoje razprave medju štetnicima nizkih šuma slavonske Podravine. |