DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1900 str. 51 <-- 51 --> PDF |
. — 307 — se pri doznaci takovih stabala i obzir na gradju uzimati mora iz čega sliedi: da pravoužitnik faktično manje drva dobije nego li mu pripada (?), budući 1 m´´ drvne mase za gradju uz sniženu cienu (za pravoužitnike) stoji 2 forinta, dočim 1 m´ drvne mase za gorivo samo 50 nč. Pa kad zaista pravoužitnici ne mogu zakonitim putem dovoljno ogrievnih drva dobiti, šta im onda drugo preostaje, već sebi to nedozvoljenim načinom nabaviti, t. j . šum. štete praviti. (Prije je spomenuto, da imaju zgodu manjak si kupom nabaviti, s toga baš ne moraju štete praviti. Ur.) A da će svaki pojedini radje tu šumsku štetu u šumi svoje imovne obćine praviti, nego li u šumi državnog erara ili pak privatnika mislim ne treba komentara, jer ga već i zakonske posljedice na to nukaju, buduć s tim samo prekršaj čini, dočim u protivnom slučaju kradju. Pri tom se mora i na to obzir iizeti, što svaki pravoužitnik smatra šume imovne obćine svojom imovinom pak to uviek rado i iztiče. Eto, to je po mojem ranienju glavni povod pravljenju šumskih šteta, a ne pako špekulacija naših pravoužitnika. A da je to zaista glavni uzrok svjedoče nam to godišnji kazneni zapisnici (očevidnici), glasom kojih je mal ne svaki pravoužitnik dionik tog velikoga zla, a nikako pak družtvo propalih pravoužitnika, koji bi tobože od pravljenja šumske štete živili. Zapitao bi možda tko, pa zašto pravoužitnici ne kupuju potrebna drva u državnih šuma, ili drugih izvora, gdje to prilike dopiištaju? U tome ih sprečava oskudica u n o v c u, jer dobro nam je poznato, da seljak najteže do novca dolazi, dočim imućniji pravoužitnici to i praktikuju. Uz to ga rukovodi i uvjerenje, da šumsku štetu ne mora platiti, ili pak istom onda, kada mu to lahko moguće bude. Pored ovoga glavnoga uzroka potiču 23 |