DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1900 str. 26 <-- 26 --> PDF |
~ 354 — da je gubar ne samo »ove godine na stotine hiljada rali šume obrstio i žirovinu porušio, već dapače u njekih su krajevih gusjenice te navalile i na travu i kukuruz«. Fr. St. veli u »Šumarskom listu« 1890. stz. 453.: »Gusjenica nije poštedila ni gloga, ni graba, već kad joj nije bilo dosta hrane, koju treba do ovog uvijanja, spustili se milijoni na travu, te obrstiše istu tako, da kad si došao u šumu, od gubara napadnutu, mislio si, da je sve požarom uništeno. Trava žuta, a drveće ma ni listića nema«. K—c veli u »Šumarskom listu« 1891. str. 432.: »Gdje imade izbora, tu se drže hrastovoga lišća, nu kasnije, kada sve to manje hrane biva, nema više biranja, nego se uništi sve: hrast, briest, grab, topola, vrba, jošovina, glog i t. d. u 50 godišnjoj sastojini obrstila i jasenice, na čistu jasenovu sastojinu nije udarila. Za klen nije marila. Radje brstila u »visokoj šumi, nego li u nizkoj mladoj sastojini, i to valjda radi toga, jer nizka 5—10 godišnja šuma kao usljed kiše, tako usljed rose dulje ostaje mokra, a na mokro lišće ne ide gusjenica rado«. »U voćnjaeih čini se, da su joj šljive najmilije, nu nije poštedila ni kruške, ni jabuke, ni kajsije, jedine breskve i orasi ostali su čitavi, akoprem je ovdje ondje i na orahu brstila«. Kada je list požderala, onda je bila i trava dobra. Vidi se iz ovih podataka, da gusjenica bira dok može, malo mari za jasen, ali u nuždi ne samo da obrsti stabla, nego čak i travu. Brstenje traje po izjavi Stojanovića i K—ca šest tjedana. Stojanović veli u »Šumar, listu« 1889. str. 427.: iNajpohlepnije ždere gusjenica pod večer i po noći. K—c dopunjuje ovu viest u »Šumarkom listu« g. 1891. str. 432. ovako: Po naravi svojoj brstila je gusjenica po noći, a danju bi počivala; nu kada je nastala oskudica na hrani, onda se je brstilo i po danu i po noći«. Zanimivo je i to, da su po dvie tri vrsti gusjenica (dispar, chrjsorrhoea i neustria) na jednom te istom listu žderale, a da nije jedna drugu nikojim načinom u tom priečila«. |