DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4/1902 str. 19     <-- 19 -->        PDF

— 193 —


Akoprem će dakle trgovac od drugoga stabla samo 7—10
komada dužica više izradili, mora za ovo drugo stablo 30 K.
više platili.


Prema B. načinu prociene iznašati de ciena prvomu hrastu
20 40 X 4 = 82 K. a drugomu hrastu za prvi metar ili forak
1—84 = 0-554 X 28-80 = 15 K. 96 fil. a za ostalu drvnu
gromadu (4´00—0-554) = 3-446 X 20-24 = 70 K. 30 fil.
ili ukupno 86 K. t. j . za 4 K. više, nego li onaj prvi hrast,
upravo dakle za onoliko je ovaj potonji hrast više dao dužica
od prvoga.


Kao drugi primjer uzmimo stablo koje je 25 m. visoko,
a u prsnoj visiai 9G cm. a na gornjem kraju t. j . na kraju


25. metra 46 cm. debelo.
Po A. načinu prociene izračunala bi se vriednost tomu
hrastu, koje ima 10-00 m^ drvne gromade, a po svom prsnom
promjeru spada u II. razred debljine, na 28-80 X 10 =^ 288 K.


Po B. načinu prociene, iznašala bi mu vriednost za duljinu
od:
6 met. t. j. od 96 — 82 cm, sa 3-820 m´ III razred
15 » » od 81 —50 » sa 5-480 m´ II.
4 » ^> od 49—46 » sa 0-694 m´ I. »


Ukupno . . 9-999 m´´
´


3-820 X 28-80 = 100 K. 02 fil.


5-480 X 20-40 = 111 K. 79 fil.


0-694 X 12-00= 8 K. 33 fil.


Ukupno . . 220 K 14 fil.


Razlika dakle izmedju jedne i druge prociene, iznašala bi


kod ovoga hrasta ništa manje nego 68 K.


Kada bi se taj hrast procienio polag debljine srednjega


promjera, koji iznaša 71 cm., kojemu promjeru odgovara ku


bični sadržaj: 25 m. 71 cm. = 9-898 m´, tada bi polag ciene


koja odgovara II. razredu debljine za B. način prociene, vriednost


toga hrasta iznašala:


za
A. 9-898 X 21-30 = 213 K.
za B. 9-898 X 20-40 = 204 K.
14