DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1902 str. 46 <-- 46 --> PDF |
— 436 — su tamo podignute za. preradu razne četinaBte gradje, a bukovo drvo nije nikako na tim mestima eksploatisano. Tako se kod nas na račun četinara podiže i rasprostire bukova šuma. Za bukvom dolazi po prostranstvu hrastovim a i to: granicu, gorun, lužnik i cer. Rast uspeva dobro po svima ravnijim mestima, nižim brdima i planinama. Granica i gorun, sastavljaju danas ono još neisečenih rastovih šuma u Srbiju. Ove je šume trebalo više štediti, jer sem toga što je rastovo drvo izvrsno za gradju, rastove nam šume daju dobra žira, koji je izvrsna hrana za ishranu i žirenje svinja, koje se gaje u veliko kod nas, za tim daju nam koru za činjenje (štavljenje) koža; šišarke, koje su se do skora u veliko izvozile na stranu, i najposlje, daju na brst, koji je dobra hrana za stoku, u predelima, gđe je oskudica na livadama, a to su mnogi planinski predeli u zemlji. U Srbiji je bilo pre nekoliko decenija lepih rastovih šuma, a danas su te šume skoro potpuno isečeno, naročito na pristupačnijim mestima, tako, da smo mi već danas prinudjeni da željezničke pragove u drugu gradju pravimo od bukova drveta. Pre nekoliko decenija Srbija je imala 28% rastovih šuma, a danas ih nema ni lO^. Četinari kao: jela, smrča (smreka), i bor, čine prostrane šume samo na jugo-zapadnom kraju Srbije, i to: u gornje m P 0 d r i n j u, u vodopadji golijske Moravica i Ibra, na Kopaoniku, i u susednim planinama. Bor sačinjava veće šume samo na Murtenici, na Tari planini, i oko Studenice. Omanji jelaci i omari, nalaze se još na Visoku, pod starom Planinom, u Beljanici (Jeloviku), izmedju okruga Moravskog i Timočkog, za tim na Rtu ju i Suvoj Planini , ali sve su to neznatni ostatci nekadašnjih prostranih jelovih i smrčevih šuma. Mečij e leske , toga skupocenog gradjevnog drveta, koje se upotrebljava za izradu najfinijeg namestaja, naći je još |