DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1902 str. 49 <-- 49 --> PDF |
— 767 — više. A upravo zagorska bukovina vrieđi za ta taj posao, jer ne ima u srcu one crljeni (falscher Kern), koja se često nalazi kod bukovine na našem Krasu i koja je inače za drugu tehničku robu dobra, nu neda se svijati, pa s toga i ne valja za proizvodnju ovakovog t. z. Thone tovog pokućtva. Evropska i američka hrastovina. 0 tom piše u jednom njemačkom glasilu g. Biisgen sliedeće: „Nekoliko godina unazad živo se razpravljalo o brzoj i sigurnoj spoznaji razlike izmeđju evropske i američke hrastovine.* Da se to što bolje razjasni, nuždno je navesti posljedke iztraživanja nekojih znamenitijih tvrdaka, kao hamburžke, kasselske i miindenške i to za neke uzorke drva, koji bi čitaocu bili dovoljnim poticalom za ovo i onako važno pitanje. Za spoznanje te razlike moramo osobitu pomnju posvetiti boji drveta, širini i medjusobnom razmaku srčanih zraka, napokon finijoj anatomskoj gradji, u koliko se ona može razabrati pod lupom ili prostim okom Više toga o anatomiji hrastovine nalazi se u radu J. Abromeita u „Jahrbuchern fiir wissenschaftliche Botanik", izdano po dr. N. Pringsheimu, Svezak XV. Strana 201t. i slj. Po boji mogli su se pokusi mirne duše u dvie skupine poredati, od kojih je jedna obuhvatala više žuto-smedje, a druga crvenkaste komade. Samo je kod četiri komada bilo dvojbeno u koju bi se skupinu uvrstili. To bijahu sami komadi američke hrastovine. Dapače i oni napadno crveno bojadisani komadi bijahu iz Amerike, a ovoj su skupini morala biti pripojena i dva drveta iz Njemačke, a od kojih bijaše jedan pokus iz Šlezke. Medju pokusima, koji bijahu žućkasto-smedje bojadisani, bijahu oni iz Amerike (8) i Evrope (6) prilično jednako zastupani. I ako je u cjelosti bila pretežnija crvenkasta boja kod američke hrastovine, to se ona ipak ne može smatrati bitnom razlikom. Isto vriedi i za srčane trakove. Udaljenost srčanih trakova mienjaše se od pokusa do pokusa previše, a da bi se mogla uzeti u obzir; isto je tako bila ne postojana širina srčanih trakova kao kod evropskih tako i kod američkih vrsti. Maximum je bio kod jednog pokusa iz Texasa sa širinom srčanih trakova od O´b, dapače 0´6 mm. Kod nekojih pako američkih pokusa imali su srčani traci širinu izmedju 0 1 i 0´2 do 0"3 mm. To bijahu imenito tenessejski i mississipski pokusi. Širina srčanih trakova kod evropskih pokusa, zaostajala je u glavnom za ovim nave * Ovo je pitanje bilo veo opetovano predmetom prepirl5:e. Po željezničkom cieniku plača se veća pristojba za drveće i to po cieniku br. I., koje nije predmetom, uredne sječe u sređnjo-evropskom šumskom i poljskom gospodarstvu, nego li za domaće. Poradi toga radilo se je o tom, da li se ima za t´merićke vrsti po prvom ili budući, da su veoma srodne njemačkima i težko .se od njili razlikuju, po cjeniku II. odrediti ciena. |