DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1903 str. 7 <-- 7 --> PDF |
diče razvijaju, označuju »prstenaste« zarastice, koje potiču od odpalih Ijuštica pupova. Gdje ne ima toga, označuju površinu poraslih generacija, površina mladice, naime kora, pluto, lišaji, mahovine. Ona mjesta na kojima bijahu Ijuštice od pupova odavaju se kadkad i po više godina, jer se tamo razviju raznolične »bute« (gluta, žulj; E.indenwiilste). Prispodobimo li Ijetorast raznoga drveća, pada nam u oči razna mu duljina i jakost, ali pogotovo značajan poredjaj pupova. Izrasli su uvjek blizo listne zarastice i to povrh nje ili polag nje, tako, da im je položaj skoro isti sa položajeii lista. Tko je razgledao mladicu bukve, grabra, lipe, vrbe, jalše ili jove, opazio je, da pupovi stoje u raznim visinama; takovi se pupovi zovu »raztreseni« ili »razštrkani«. Stoje li pupovi u istoj visini to su oni »protustavni« ili »prešljanasti«, kao što su n. pr. prešijanasto poredani cvietovi u mrtve koprive (Lamium maculatum) ili u ivice (Ajuga) i drugih bilina Usnatica. Tako poredane pupove imadu javorovi, jorgovan, jaseni, divlji kesten, vodeni zov (Viburnum Opulus). Raztreseni pupovi mogu se poredati i u prilici vijka, dakle »spiralno« ili se poredaju postrance u dva reda. Ovo se očituje u bukve, grabra, lipe. Protustavni pupovi razviju se pravilno u četiri reda t. j . dva se uzporeda para križaju. Kod onih pupova, koji su se poredali u dva reda, pada u oči, da su pomaknuti postrance prama pripadajućoj listnoj zarastici, i toga radi možemo na takovoj grani razlikovati hrbtenu i trbušnu stranu´. Položaj i oblik pupova značajan je često za pojedine vrsti drveća ili grmlja. Postranični pupovi izrastu nad zarasticom ravno (grabar) ili koso (briest). Obično su sjeđavi, a riedko na kratku stabku nataknuti (jalša obična, biela jalša); kadkađa se pomaknu postrance od zarastice n. pr. u bukve. Kadkađa se u pažušici lista razvije i više pupova, koji stoje sgora, uzporedo ili pod pazušicom. Ovakovi pupovi nisu riedki u grabra, a poznati i ´ B u s g e n M.: Bau unđ Leben nnserer Walđbaume. Mit 100 Abbildungen. Jena, 1897. |