DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1903 str. 19 <-- 19 --> PDF |
— 113 — Za pošumljenje pašnjaka najzgodnije su one vrsti drveda, koje imadu riedku krošnju, koje vole svjetlo, a ne vole na gusto rasti, nego uviek nastoje da se same prorede. Takovo je drvo od četinjača: ariž za više predjele, a od listača: akacija, breza, hrast Takovo drveće uzgaja se kao obično šuma, na lV2do2V2 metra daljine, u 8—10. godini se proredi i pusti za pašu. Ako čemo voće saditi, mora biti odaljenost voćke do voćke 6 do 8 metara, ali voće saditi ipak nije shodno. Akacija pako na močvarnom tlu ne uspieva, samo na suhom, a u močvarno tlo ide jalša, vrba i topola. A 20—25-god šnjoj sastojini paša ne škodi, jer je drveće već odraslo, da bi ga blago moglo obrstiti, našto ni ne ide, kad imade sočne trave. Naše zemljištne zajednice obiluju žalibože takovimi pustimi pašnjaci, a one su u prvom redu zvane, da u tom pomognu pučanstvu. Mnogi će mi odgovoriti, kao što sam već čuo takovih odgovora, da bi kod samog pokušaja pošumljenja narod digao viku i deputacije slao do vrhovne uprave naše, ali to nas ne bi smjelo uplašiti, i da nadjemo način, kojim bi se to postepeno prema potrebi provadjalo, pa bi se narod s vremenom privikao i na to, kao što se je morao priučiti uredbama, za koje je mislio, da su mu smrt. Kolike stotine rali leži u taman, a blago samo da planduje, da se »sprodje«. Te bi površine u prvom redu trebalo poboljšati. Imade kod nas naroda, koji je više sklon stočarstvu nego poljodjelstvu; u poljodjelstvu je nespretan, vrlo konzervativan, »novotarijama« nepristupan, i tako je usljed propadanja pašnjaka oslabio, došao do propasti. Tako narod u kotarima Daruvar, Garešnica, Grubišnopolje i drugdje — po ciela sela zauzeo stranac. To pitanje trebalo bi valjano uzeti u pretres, i naći valjan način provedbe, jer naše zemlje nisu tako jake, da bi se mogao narod ograničiti na prehranu blaga kod kuće, a druge privrede 8 |