DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1903 str. 39 <-- 39 --> PDF |
— 133 — Regener, Jagdmethoden u. Jagdgeheimnisse. Od ovoga vrstnoga djela izašlo je netom 10. izdanje, što je najbolja svjedočba za vriednost istoga. Doista možemo reći, da smo u tom djelu našli stvari odnosećih se na lovačku praksu, koje u drugim mnogobrojnim sličnim djelima sadržane nisu. Djelo ukrašeno je mnogobrojnim izvrstnim slikama koje tekst objašnjuju i shodno nadopunjuju, a izašlo je kod Neumanna u Neudammu. Ciena 7 K. 20 fil. Promet i trgovina. u našem smo zadnjem izvještaju spomenuli, s kojim li su zadovoljstvom drvotržci austro-ugarske monarkije primiti viest, da je sporazumkom obiju ministara-predsjednika bar u principu došlo do nagode i do jedinstvenoga carinskoga područja. Ipak vlada neka bojazan glede budućnosti naše trgovine s drvom, jer doskora iztiću trgovački ugovori sa stranim državama, a zna se, da se gotovo sve za naš izvoz važnije države, naročito Njemačka, kane visokimi carinami proti uvozu strane robe ograditi. Te će carina svakako škoditi našemu izvozu drva; na miče se s toga dužnost našim drvotržcima-eksporterima potražiti nova tržišta u inozemstvu za izvoz naše šumske robe. Ta je okolnost svakako bila mjerodavna kod sastavka našeg novoga automnoga carinskoga tarifa, te je po njem i opet, proti nastojanju šumovlastnika i industrialaca, ostao uvoz drva u našu monarkiju i nadalje slobodan, kao i prije. Ovi su krugovi zapodjeli sada novu akciju, kojoj je svrha, da se za uvoz bar nekih vrsti drva iz inozemstva uvrsti i naš autonomni carinski cienik neka carina. Da se vidi, kakova je šumska trgovina naše monarkije minule godine bila, donosimo u sliedećem potanke podatke o istoj. IzTOz drva iz Austro-Ugarske monarkije u god. 1903. 0 ovom piše bečki list „Handelsblatt fiir "VValderzeugnisse" sliedeće: Izvoz drva u inozemstvo dizao se je neprestano od g. 1890.—1900., nu već je 1901. počeo padati, a još je niže pao 1902. Prema provisornim izkazima umanjio se je tečajem prošle godine izvoz za 32.747 vagona, a uvoz za 3329 vagona prema god. 1901. Bilanca za g. 1902. nepovoljnija je od one za g, 1901. za 29.418 vagona, a od one za 1900. za punih 65 tisuća vagona, kako to iz sliedećega izkaza proizlazi: Izvoz 1092. vagona Vriednost u milion. K. prema 1901. Ogrievo 21778 . 4-878 — 1-692 Vrbove šibe ... . 201 386 + 39 Trupci, tvrđo drvo . . 6000 5-156 — 2416 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1903 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Trupci, mehko drvo Tvorivo, tvrdo . . Tvorivo, mehlio . . Željez. podvlake . . Dužice Pluto Piljena roba, tvrda . „ „ mehka. Eksotično drvo . . Ukupno Uvoz 157934 2891 14670 4980 10670 7 16466 117256 46 352831 23502 134 63-229 2-693 7-983 2-403 14-288 0-006 20-104 75 421 0173 196-721 9 367 Potanku sliku izvc )za drva Iz austro-ugarskoga daje sliedeći izkaz za razneIz voz Ogrievno dr Italija Rusija Švicarska Srbija Trst Trupci, tvrd Njemačka Englezka Francuzka Italija Rusija Švicarska Nizozemsk a Belgija Španjolska i Trupci, meh] :i Njemačka Francuzka Italija Rusija Švicarska Rumunjsk a Srbija Bugarska Egipat izvozne zemlj< i, a za 1900. 22325 10506 7490 626 271 3370 55 9984 8193 373 157 183 397 104 284 152 58 189725 162921 38 2693 15627 1153 6788 46 70 42 1901. 23470 9572 7753 1126 415 4469 51 8416 5912 249 26 209 445 78 1090 317 51 176311 140477 83 3221 17255 1149 7822 138 47 73 -18377 — 941 — 877 — 4102 — 3625 — 6 — 1058 + 315 — 20 —32777 — 3329 carinskoga područja zadnje t ri godine. 1902. 21778 8180 8625 2134 581 2141 63 6000 4259 237 12 399 425 92 411 113 26 157934 118315 8 4632 23007 1294 9342 221 943 47 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1903 str. 41 <-- 41 --> PDF |
135 — Tvorivo, tesano, tvrdo 4862 Njemačka 1234 Englezka 303 Francuzka 505 Italija 825 Turska 6 Nizozemska 1035 Španjolska 369 Grčka 33 Egipat 284 Algir i Tunis 33 Tvorivo, tesano, mekano 17804 Njemačka 8759 Englezka 30 Francuzka 1230 Italija 6339 Rusija 313 Švicarska 17 Rumunjska 180 Srbija — Turska 42 Grčka 68 Bugarska 182 Nizozemska — Egipat 491 Algir i Tunis 75 Dužice 14782 Njemačka 3102 Englezka 283 Francuzka 8314 Italija 1854 Švicarska 247 Turska 151 Nizozemska 157 Španjolska 86 Belgija 179 Portugalska 238 Grčka 183 Željez. podvlake 14582 Njemačka 13784 Italija 80 3832 1161 413 247 1026 34 194 369 177 54 15 15547 7358 23 594 5309 926 24 78 31 99 238 135 190 480 15 14324 2272 167 10199 536 189 12 167 10 94 383 160 9012 8274 34 2891 907 395 131 577 35 337 225 97 53 66 14670 6583 150 662 5382 495 37 159 81 199 223 147 337 443 22 19672 2016 92 6365 925 182 27 460 99 — 128 326 4910 4099 146 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1903 str. 42 <-- 42 --> PDF |
136 — Ruska Švicarska Turska Nizozemska Grčka Egipat Piljeno drvo, tvrdo Njemačka Englezka Francezka Italija Ruska Švicarska Turska Engl. posjed u Sr. m. Nizozemska Belgija Španjolska Grčka Egipat Algir i Tunis Piljeno drvo, mehko Njemačka Englezka Francezka Italija Rusija Švicarska Rumunjska Srbija Trst Hamburg Turska Engl. posjed u sr. m. Nizozemska Belgija Španjolska Grčka Bugarska Engl. Indija Azija 20 221 54 63 172 146 20194 6396 618 5201 2912 851 1184 179 16 1085 2081 174 104 124 45 125842 45488 193 5404 25308 9637 6482 9292 1013 56 75 1736 149 1906 229 72 1889 191 177 13 1 185 89 79 135 171 17523 5336 410 4421 3199 921 1034 29 4 261 1375 202 175 46 15 116941 34425 467 4047 38116 12856 5834 9580 901 21 28 706 94 1132 110 302 1540 !40 302 15 — 240 82 21 304 6 16466 5338 832 2577 3419 935 1088 85 — 921 614 245 141 40 37 117256 33276 1260 4990 37668 11683 0964 8944 832 33 118 1343 110 876 114 573 1740 244 142 — |
| ŠUMARSKI LIST 3/1903 str. 43 <-- 43 --> PDF |
137 — Egipat 6246 5049 5608 Algir i Tunis 417 319 485 Maroko 6 64 136 Afrika 47 9 108 Zadnje tri godine bio je izvoz drva iz austro-U! garskoga car. područja kako sliedi: 1900, 1901. 1902 Njemačka 260601 220895 183097 Italija 57722 59491 61786 Ruska 27447 33579 36757 Rumunjska 16269 17535 18664 Francezka 20798 20242 14751 Švicarska 9688 8920 10487 Egipat 7366 5883 6197 Grčka 2473 2443 5605 Srbija 4433 5547 3282 Nizozemska 4778 3135 3084 Vel. Britanija 1826 1729 3004 Turska 2173 980 1780 Bugarska 503 328 1335 Španjolska 786 1125 1228 Belgija 1652 2045 861 Portugalska 241 387 132 Algir i Tunis 602 200 639 Engl. Indija 233 341 151 Engl. Sredozemno otočji 3 214 113 150 Kapska 5 9 55 Maroko 6 79 149 Njem. Afrika 25 3 69 Iz ovoga se izkaza vidi, da manjak U izvozu u Njemačku za 5000 vagona nadmašuje sveukupn i manjak u izvozu u obće; taj manjak ali, unatoč manjem izvozu u Francuzku, Srbiju i Belgiju kojom se on povisuje na svotu od 11.000 vagona, ipak je naknadjen većim izvozom u Italiju, Rusiju, Švicarsku, Englezku, Grčku, Algir i Tunis, baš ne u zadnjoj liniji i time, što su zadnjih godina sklopljene nove trgovačke veze s Marokom i u obće Afrikom. Bilo bi za željeti, da si naši eksporteri daju truda osvojiti i druga nova tudja tržišta, tim više što će izvoz u buduće u Njemačku biti novom višom carinom otežčan. Još će še ove (1903.) godine nešto veće množine drva u Njemačku uvesti moći, kašnje će ići teže, a bit će i dobit manja, 7a to i valja nova tržišta tražiti. |